Danas se navršava godinu dana od potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine.
Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu 19. aprila, nakog završene desete runde dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije (EU) Ketrin Ešton.
Tekst parafiranog sporazuma ima 15 tačaka.
Premijer Ivica Dačić tada je rekao da je u Briselu parafirana konačna verzija sporazuma koji je Prištini i Beogradu ponudila visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
– To je do sada najpovoljniji tekst za srpsku stranu – rekao je Dačić nakon završetka desete runde dijaloga.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da će sporazum pomoći Beogradu i Prištini na putu ka EU, te da je „potpisivanje sporazuma istorijski dan za odnose Srbije i Kosova, ceo Zapadni Balkan i EU”.
Sličnu ocenu dali su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Dva dana kasnije Srbi sa severa Kosova održali su miting u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa kojeg su poručili da neće dopustiti sprovodjenje sporazuma. Na protestnoj šetnji u Beogradu u organizaciji Demokratske stranke Srbije zatraženo je poništavanje briselskog dogovora.
Na vanrednoj sednici 22. aprila Vlada Srbije usvojila sporazum koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, u Briselu.
Nakon toga i poslanici republičkog parlamenta usvojili su Izveštaj Vlade o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazi i „briselski” sporazum.
Vladin izveštaj podržalo je 173 poslanika vladajuće većine, ali i opozicione DS, LDP, SVM, LSV, SPO-DHSS, dok je protiv bilo 24 poslanika DSS, kao i pojedini poslanici drugih stranaka koji dolaze sa Kosova i Metohije i samostalni poslanici Borislav Pelević i Nikola Tulimirović.
Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić ubrzo je nakon toga rekao odbornicima srpskih opština sa severa KiM da briselski sporazum podrazumeva bolne i teške stvari, ali da će ih proći zajedno.
Ispoštovali smo sve što sporazum predviđa
Vlada Srbije i Srbi sa KIM su ispoštovali sve što je predviđeno Briselskim sporazumom, a očekujemo aktivniji pristup međunarodne zajednice u njegovoj implementaciji i normalizaciji života na KIM, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za KIM u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.
On je povodom prve godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, rekao Tanjugu da očekuje da „međunarodna zajednica, možda i više nego do sada poštuje sve što su uradili Vlada Srbije i Srbi na KIM u stvaranju i sprovodjenju Briselskog sporazuma”.
– Očekujem da niko protiv nas ne koristi našu spremnost na komprimis zarad života Srba na KIM, da medjunarodna zajednica to ceni i da se aktivno uključi u rešavanje svih problema na KIM – rekao je Vulin.
On je, u tom kontekstu ukazao i da bi formiranje međunarodnog suda za zločine počinjene nad Srbima i nealbancima na KIM „bio dobar način da se međunarodna zajednica ukluči u rešavanje tih problema”.
–Mislim da je formiranje suda koji će istraživati zločine na Srbima, nealbancima pa i Albancima koji su bili protiv OVK i nekakave jednostrano proglašene nezavisnosti KIM, dobar način da se pokaže da i za srpske žrtve ima pravde – da će svaki dželat biti jednog dana pokazan, dokazan i kažnjen – rekao je on.
Lajci: Skromna očekivanja od dijaloga višestruko prevaziđen
Godinu dana nakon potpisivanja sporazume Beograda i Prištine član kosovske delegacije u Briselu i savetnik premijera Driton Lajci ceni da su skromna očekivanja prevaziđena, da je to doprinelo boljem razumevanju dve strane, ali i da on očekuje da im dijalog omogući krajnji cilj, članstvo u EU.
U izjavi Tanjugu Lajci podseća da je cilj dijaloga bio pre svega da dve zemlje koje žele da postanu članice EU imaju normalne susedske odnose.
– Zato se pregovara, zbog ambicije zvane EU, pre svega, koja treba da donese direktnu korist za obe zemlje. Činjenica je, međutim, da Kosovo i Srbija nisu još „otvorile sve karte” u nameri da pregovaraju kao dve susedne zemlje – kaže Lajci.
On međutim primećuje da su kratki vremenski intervali između susreta premijera stvorili konstruktivnu relaciju između rukovodstava Kosova i Srbije što je relaksiralo odnose na nivou građana u obe zemlje.
– Osim činjenice da između Srba i Albanaca već 100 godina postoji neprijatelstvo, a samo jedna godina dijaloga, treba reći da su očekivanja bila skromna, ali ja verujem da su prevaziđena više puta, te da su ovog puta očekivanja optimista nadvladala nade skeptika – komentariše Lajci.
Najveće dostignuće dijaloga prema njegovoj oceni je potpisivanje sporazuma između premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, dok je na terenu to održavanje izbora u, kako kaže, problematičnim opštinama na severu.
