Kristijan Golubović je ispričao na koje sve načine pomaže ugroženim ljudima i kakvu je situaciju zatekao u Obrenovcu, u koji je ušao krišom.
Tragedija koja je zadesila Srbiju ujedinila je sve ljude, i svako daje sve od sebe kako bi pomogao ugroženim ljudima. Jedan od njih je i Kristijan Golubović, koji, kako kaže, već sedam dana ne staje. On je na stalnoj vezi sa radio – amaterima, preko kojih se obaveštava gde je potrebna pomoć, zatim preko svog Fejsbuk profila poziva dobrovoljce koje potom svojim vozilom prevozi na kritična mesta.
Bio je, kaže, svuda gde se ukazala potreba za ljudstvom, pa čak i u Obrenovcu gde nadležni nisu puštali dobrovoljce.
– Krenuo sam do Obrenovca pre dva dana kako bih i tamo pomogao, međutim, nisu nas pustili da uđemo. Kako sam čuo vapaje ljudi, nisam mogao da se vratim nazad, pa sam uzeo nečiji čamac, stavio u njega svoj motor i benzin i sa svoja tri prijatelja iz vojske, koji su obučeni ronioci i spasioci krenuo da spasavam ljude. Bilo je strašno, to se sve dešavalo oko dva ujutro.Kukama smo skupljali leševe životinja kojih je bilo na sve strane, stavljali ih u džakove i spaljivali kiselinom. Izvukli smo i jednu baku koja je ostala zatočena u kući sa komšijama i prijateljima, a po koje pomoć nije dolazila. Dok smo ih evakuisali, psovali su državu koja ih je ostavila zatočene. Odveli smo ih do FMP-a i zatim produžili dalje gde je bila potrebna pomoć – ispričao nam je Kristijan, besan zbog nedavnog događaja, kada su ga policajci legitimisali u Orašju gde je sa svojom ekipom otišao da pomogne:
– Strašno, zaista. Otišli smo do Orašja gde je bila potrebna pomoć, međutim, nadležni su nam rekli da je u Smederevu potrebnije ljudstvo. Otišli smo tamo, i zatekli ljude koji igraju košarku pored bedema. Znači, sprdali su se sa nama! Otišli smo zatim do Smederevske Palanke, gde je bio dovoljan broj ljudi, pa smo rešili da opet odemo u Orašje kako bismo pomogli ljudima i odneli im pomoć. Tamo sam od improvizivanih stvari napravio merdevine i ušao u jednu poplavljenu kuću kako bih izneo te nesrećne ljude, kada mi je prijatelj javio da me sa obale zovu dva policajca. Otišao sam tamo, i ispostavilo se da su hteli da me legitimišu! – priča rezignirani Kristijan, dodajući da su pritom policajci bili na suvom i žalili se na komarce, a da su se ljudi bunili što ga legitimišu.
– Kada su me pitali šta radim, uzviknuo sam “A šta mislite da radim?!”. Ne znam šta su mislili, ali su me nakon legitimacije pustili. Dakle, usred akcije spasavanja, oni mene izvlače da bi mi pogledali ličnu kartu. Ja stvarno ne znam šta više da uradim kako bi me pustili da na miru pomognem ovom nesrećnom narodu – ispričao nam je Kristijan u jednom dahu, dodajući da pored toga što evakuiše ljude i puni džakove, takođe sa svojim prijateljima kupuje i dostavlja humanitarnu pomoć, i da očekuje da mu ovih dana i prijatelji iz inostranstva pošalju onoliko koliko mogu.
– Ja ne stajem kada sam umoran, stajem kada završim posao – zaključio je razgovor Golubović i uputio se da prikupi nove dobrovoljce kako bi nastavili da pomažu.
