Britanski ambasador na Kosovu Jan Klif izjavio je da deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na priznavanje diploma ne funkcioniše.
On je naglasio da treba raditi na priznavanju diploma koje izdaje Univerzitet u Severnoj Mitrovici.
Mogu da kažem da deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na priznavanje diploma ne funkcioniše, izjavio je Klif i dodao da je ambasada Velike Britanije na Kosovu podržala određeni broj srpskih pravnika koji su želeli da polažu pravosudni ispit i da se uključe u rad pravosuđa na Kosovu.
– Ali onda smo došli u situaciju da je tim istim pravnicima rečeno da ne mogu da polažu pravosudni ispit, jer njihove diplome izdate na univerzitetima u Novom Sadu, Beogradu itd. nisu priznate ovde – kazao je Klif.
On je kazao da treba da se radi, iako to nije direktno spomenuto u Briselskom sporazumu, na priznavanju diploma koje su izdate od strane Univerziteta u Severnoj Mitrovici.
– Ako ćemo da nastavimo sa integracijom Srba u kosovski sistem, ako će ljudi biti uključeni u rad tog sistema, biti civilni službenici, onda se te diploma moraju priznati. Zato nam predstoji rad na priznavanju i prihvatanju tih diploma – kazao je Klif.
Sporazum o priznavanju diploma Priština i Beograd postigli su novembra 2011. godine u okviru razgovora dve strane u Briselu.
Govoreći o sprovođenju Briselskog sporazuma britanski diplomata je kazao da je uspešan onaj deo koji se odnosi na zajedničko upravljanje granicama i sprovođenje lokalnih i izbora na centralnom nivou.
– Svakako još predstoji rad po pitanju pravosuđa, enegretike, telekomunikacija. Sa druge strane na Kosovu još nije došlo do usvajanja zakona koji se tiču uspostavljanja agencije za pitanje imovine – kazao je Klif.
On je objasnio da neusvajanje tih zakona onemogućava da stupi na snagu i bude implementiran sporazum u oblasti razmene katastarskih knjiga, ali je podsetio da je sa druge strane upravo taj deo sporazuma oko katastrskih knjiga proglašen neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije.
Klif je kazao da ne zna tačan odgovor na pitanje da li će Kosovo dobiti vladu ili će birači morati ponovo da izlaze na birališta, ali da je ubeđen da ljudima na Kosovu nije u interesu da dođe do izbora jer su u poslednjih godinu dana bili suočeni sa nekoliko izbornih procesa.
– Prvo moramo da vidimo kakva će biti odluka Ustavnog suda Kosova u vezi načina izbora predsednika kosovsog parlamenta. Nakon toga sledi situacija gde će predsednica morati da pozove i o tome razgovara sa premijerom Hašimom Tačijem a onda možda nekog drugog pozove, tako da ćemo videti kakav će biti razvoj situacije – rekao je on.
Osvrćući se na nastavk dijaloga između predstavnika Beograda i Prištine kazao da je veoma teško reći kada će doći do nastvka, jer se očekuje formiranje Vlade u Prištini i naglasio da je brz nastavak dijaloga interes celog regiona.
Sa druge strane, rekao je Klif, čak i ako dođe do brzog napretka po tom pitanju tj. ako vlada bude brzo formirana i ako se nastavi sa dijalogom onda svakako dolazimo u situaciju da će doći do zamene ljudi koji rade u Evropskoj komisiji, gde još nije poznato ko će zameniti komesara odnosno poverenika EU koji se bavi pitanjima spoljnje politike.
Interes britanske vlade je da se dijalog nastavi što je pre mohuće jer je to u interesu Kosova, Srbije i celog regiona.
Klif je govorio i o “Parku mira” koji su Srbi izgradili na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici, koji Albanci smatraju barikadom koja onemogućava slobudu kretanja, najavivši rešavanje ovog pitanja u tri faze.
– Na kraju dana, odnosno na kraju ovog problema mislim da treba da dođemo u situaciju gde će biti omogućena puna sloboda kretanja pa i tom delu dakle na mostu u Mitrovici – istakao je Klif.
On je dodao da to treba da se uradi na “jedan veoma pažljiv način” i da su svi svesni situacije da je taj most u poslednjih 15 godina postao simboličan i da apsolutno treba da se obrati pažnja na ovaj problem jer se radi o veoma osetljivom pitanju.
