Ukoliko Beogradski Univrzitet želi da poboljša svoje pozicije na ovoj i drugim svetskim listama, moraće da obezbedi konstantni rast publikacija svojih profesora i saradika
Beogradski Univerzitet na 808. mestu, od visoko šoklskih ustanova iz bivše Jugoslavije posle njega je Mariborski (839.), a daleko ispred Ljubljanski (525.) i Zagrebački (584.)
Ukoliko Beogradski Univrzitet želi da poboljša svoje pozicije na ovoj i drugim svetskim listama, moraće da obezbedi konstantni rast publikacija svojih profesora i saradika u visoko citirnim naučnim časopisima najvišeg svetskog ranga, da ubrza rast nivoa i kvaliteta obučavanja studenta i da se izbori za svoj uticaj na razvoj svetskog obrazovnog i naučnog sistema.
Objavljen globalni Rrejting 1000 najboljih svetskih univerziteta
Od četiri najpoznatija i najuticajnija rejtinga koji ocenjuju i rangiraju univerzitete širom , svoja istraživanja je ove godine je prva objavila organizacija CWUR (Center for Universities Rankig) sa sedištem u gradu Džadi, Saudijska Arabija, koja se ovim istaržiavanjem bavi od 2012. godine
Ove godine CWUR je ocenjivao rad 2.200 univerziteta na celom svetu od kojih je rejting sa 1.000 najboljih visokoškolskih ustanova, dok je ranije lista sadržala samo 100 vodećih univerziteta u svetu.
Univerziteti su ocenjivani na osnovu sledećih osam jedinstvenih parametara:
1.Quallity of Education – kvalitet naučno-predavačkog sastava meren brojem saradnika koji su dobili međunardone nagrade, priznanja i medalje.Udeo ovog sektora u opštoj oceni uspeha univerziteta iznosi 25% .
2. Alumni Employment – nivo zaposlenosti svršenih studenata meren onim brojem diplomaca sa univerziteta koji u momentu istarživanja zauzimaju položaje generanih direktora (CEO positions) u 2000 najvećih javnih kompanija sveta.
Ovaj indikator čini 25% opšteg uspeha univerziteta.
3.Quality of Faculty – kvalitet obrazovanja, meren brojem diplomaca koji su dobili glavne međunarodne nagrade, priznanja, medalje. Indikatri ovog sektora učestvuju s 25% u opštoj oceni univerziteta.
4.Publications – količina publikacija merena brojem naučnih studija objljvnjenih u referentnim međunarodnim časopisima. (5%).
5. Influence – nivo uticaja meren brojem publikaija štampanim u najuticajnijim naučnim časopisima (5%).
6. Citations – nivo citiranja meren brojem visoke citiranosti naučnih studija (5%).
7. Broard Impakt – uticaj-indekc Hirša univerziteta (5%)
8. Patents – broj međunarodnih patenata koje je zaštitio univerzitet (5%).
Polovina najboljih univerziteta iz pet zemalja
Polovina od ovih 1000 najboljih svetskih unverziteta po CWUR rejtingu je iz pet zemalja. Najeveći broj, kao i u ostalim rejtinzima je iz SAD (229), zatim iz Kine (84), Japana (74), Velike Britanije (64), Nemačke (55).
Na rejtingu CWUR za 2014. godinu su Univerziteti iz ukupno 59 zemalja u koje su pored navdenih pet su i Francuska (50), Italija (47), Španija (41) i ostale.
Sa po jednim unverzitetom na listi od 1000 najboljih CWUR je za 2014. godinu uvrstio je 14 zemalja: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Estoniju, Island, Liban, Litvaniju, Puerto Riko, Rumuniju, Srbiju, Slovačku Republiku, Ugandu, Ujedinjene Arapske Emirate i Urugvaj.
Američki univerziteti, kao i uvek, nedstižni
U Top – 100 najboljih univrziteta ušla su 53 američka, četiri manje nego prošle godine.
Među 10 najboljih osam je američkih i dva Engleska. Top prve svetske desetke izgleda ovako :
1. Harvardski Univerzitet
2. Stenfordski Univerzitet
3. Masačusetski tehnološki instituit
4. Kembridžski Univerzitet
5. Oksofrodski Univerzitet
6. Kolumbijski Univerzitet
7. Kalifornijski Univerzitet u Berkliju
8. Uniiverzitet Čikago
9. Pristonski Univerzitet
10. Univerzitet Jejl
Akademska javnost kod nas i u svetu s nestrpnjenjem očekuje objavljivanje globalne Šangajske liste ARVU-2014. sa 500 najuspešnijih svetskih univerziteta.
Rezultati ovog najautoritativnijeg svetskog rejtinga visokoškolskih ustanova koji je 2003. ustanovio Šangajski univerzitet, a u koji je prošle godine (između 400. 500. mesta) ušao i Beogradski Univerzitet, obično se publikuju svake godine najdalje do sredine avgusta.
