Haški tribunal odbio je danas žalbu Vojislava Šešelja na prvostepenu odluku o nastavku procesa s novim sudijom, posle izuzeća sudije Frederika Harhofa na zahtev samog Šešelja.
U januaru ove godine, Šešelj je u žalbi zatražio da ga Tribunal ili oslobodi ili da suđenje počne ispočetka.
U danas objavljenoj odluci, apelaciono veće je ocenilo da je diskreciono pravo raspravnog veća u postupku protiv Šešelja da odluči o nastavku procesa “u interesu pravde”. Time je, po današnjoj odluci, postignuta ravnoteža između prava optuženog i interesa pravde.
Šešelj, po odluci, nije dokazao da je raspravno veće počinilo grešku kada je odlučilo da proces nastavi pošto se novoimenovani sudija Madaje Nijang, koji je zamenio izuzetog
Harhofa, upozna s predmetom, čitajući spis čitavog procesa pregledajući video snimke iskaza svedoka, iako je to “bez presedana” u praksi suda.
Šešeljevu tvrdnju da je proces nepravičan i da se ne može spasiti zbog kršenja njegovih proceduralnih prava, žalbeno veće odbacilo je kao izlišnu, navodeći da je raspravno veće taj argument optuženog već ranije odbacilo.
Odbacujući tvrdnju optuženog da je prekršeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, apelaciono veće ocenilo je da činjenica da je Šešelj bez presude u pritvoru skoro 12 godina, “nije predrasuda prema njemu, sama po sebi”.
Odluci o odbijanju Šešeljeve žalbe suprotstavio se sudija Kofi Kumelio Afanđe, koji je naznačio da striktna primena pravila Tribunala nalaže poništavanje ne samo odluke o nastavku suđenja, nego i čitavog procesa.
– Ne mogu se pridružiti većini u potvrđivanju odluke o nastavku procesa kada je pravičnost dosadašnjeg procesa dovedena u pitanje, a nije bilo iskrene procene, istrage, dokaza ili odluke da je postupak bio pravičan i siguran – podvukao je sudija Afanđe.
U zaključku svog suprotnog mišljenja, sudija Afanđe naglasio je da bi apelaciono veće Tribunala trebalo da poništi odluku o nastavku procesa Šešelju s novim sudijom i proceni da li je ispravnije održati novo suđenje ili u potpunosti odbaciti predmet protiv lidera
Srpske radikalne stranke.
Po sudiji Afanđeu, argumenti u korist odbacivanja čitavog dosadašnjeg procesa “neznatno pretežu” nad argumentima u korist novog suđenja.
Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je krajem avgusta prošle godine izuzelo sudiju Harhofa zbog pristranosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar 2013. pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu.
Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, “pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda”.
U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. “manje-više utvrđena praksa” Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću – Harhof je promenu u tumačenju koncepta “udruženog zločinačkog poduhvata” pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
Neslaganje sa odlukom o izuzeću potom su izrazile preostale sudije Žan-Klod Antoneti i Flavija Latanci, koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo “neosnovanom”.
Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. Predsednik suda Meron potom je, umesto Harhofa, u pretresno veća postavio sudiju Nijanga iz Senegala.
Uprkos Šešeljevom protivljenju, raspravno veća u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka. U januaru ove godine, sudija Nijang najavio je da će mu za taj posao biti potrebno “najmanje šest meseci”.
Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007.
U završnoj reči, u martu 2013. godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen.
U pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica koja ga tereti za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
