„Poslednjih nedelja smo imali temperature apsolutno iznad prosečnih, a sada su samo četiri do sedam stepeni ispod proseka za ovo doba godine. Međutim, to je razlika od oko 20 stepeni i telo to oseti i to je šokantno za organizam“, kaže profesor za N1 Zagreb i dodaje da iako je i ranije bilo naglih promena vremena, nikada se nije desilo da temperatura za svega par sati padne sa 30 na 6 stepeni.
Grisogno ističe da se ovog meseca ne očekuju superćelijski oblaci koji donose oluje kao što se to dešavalo prošlog leta, ali i da tokom leta koje je pred nama postoji rizik od takvih oluja.
Iako je april poznat kao najpromenljiviji mesec, Grisogno tvrdi da se ekstremi sve više povećavaju – u prostoru i u intenzitetu.
„Ne mora da bude apsolutna vrednost minimuma ili maksimuma bilo kog od ovih parametara, već prostorna ekspanzija i čistoća promena – to su stvari na koje čovek mora da obrati pažnju i da gleda vremensku prognozu, posebno ljudi koji su osetljivi na vremenske prilike“.
U poslednjih 20-ak godina, smrtnost od vremenskih nepogoda porasla je za oko 30 odsto, rekao je profesor.
„Pre svega zbog toplotnih talasa, a zatim naglih poplava i tako dalje“, rekao je on.
Brzo smirivanje vremena
„Očekuje se da će veći deo druge polovine aprila biti nešto vlažniji od proseka za ovo doba godine ali i nešto hladniji. Ali vreme će se svakako smiriti i više neće biti padavina poput snega koji se očekuje na planinama“.
Natprosečne vrućine možemo očekivati već početkom leta, navodi Grisogno.
Svima onima koji ne veruju da su klimatske promene rezultat ljudskog ponašanja, profesor poručuje da pogledaju podatke.
„Zato što su merenja najpouzdaniji izvori znanja u svim geofizičkim naukama, a tu su i numerički modeli i projekcije. Nažalost, do sada se većina projekcija ostvarila. Čak je stvarnost još i toplija nego što su govorile numeričke simulacije – Arktik i led se tope još brže. Evropa se zagreva najbrže od svih kontinenata na Zemlji“, naveo je profesor.
