Mnogo je razloga zbog kojih izgledamo neobično na selfijima. Ponekad možda samo napravimo neki čudan izraz lica, ali u većini slučajeva, čak i kad se trudimo da se slikamo "normalno", deluje nam da nam je lice izobličeno. Evo zašto je to tako.

 

Jedan istraživač otkrio je poseban razlog zašto nikad “ne ličimo na sebe” kad okinemo selfi. Razlog za to je nauka. Da budemo precizniji – nauka o mozgu.

Navikli smo na ono lice koje vidimo u odrazu na ogledalima, ali kada slikamo selfi, kamera “hvata” naša lica onako kako nas zapravo vide drugi ljudi. Emotivno smo nepripremljeni da vidimo nesimetrične lice koje se možda krivi na neku stranu ili ima mane koje ranije nismo uviđali, pa zato ponekad na selfije gledamo i sa prezirom.

Međutim, to nije razlog da prestanemo da se slikamo. Iako neki tvrde da je fotkanje selfija narcisoidno ponašanje, mnogi smatraju da je baš ono učinilo da se osećaju prijatnije u sopstvenoj koži. Što više puta okinete selfi, to će vam biti sve lagodnije da vidite svoje lice iz svih mogućih uglova.

Da ne bismo sve svalili na naš “izopačen” mozak, za čudne selfije kriva je i kamera. Pri tom, to ne zavisi od njenog kvaliteta (ni od rezolucije fotografija ni od iskrivljenja sočiva), već od toga što smo previše blizu kamere.

Kada ste udaljeni, recimo, dva metra od kamere, sve vaše crte lica su na približno istoj razdaljini od sočiva, pa lice deluje normalnije i “ravno”. Ako fotkate selfi na, na primer, 20cm od lica, nos je u prvom planu, a uši u zadnjem, pa će vam nos izgledati ogromno, a uši se verovatno neće ni videti. Selfi štapovi su stvoreni prevashodno zbog toga što udaljuju kameru od lica, pa tako možete da fotkate normalniji autoportret.

Dakle, nije sve do nas – nešto je i do udaljenosti kamere! 😉