– Kada se Šarić iz Italije vratio, ispred moje radnje došao je mladić koji mi je rekao da ga je poslao Darko i da on želi da mi vrati novac, ali su mi rekli nema sav novac i da će mi umesto ostatka dati automobil. Pristao sam na nagodbu, uzeo novac i vratio se poslu – kaže krojač Dragan Knežević.
Poznati pljevaljski krojač, tada sedamdesetogodišnji Dragan Knežević ispričao je početkom 2010. godine svoju ispovest, kako ga je komšija Darko Šarić sa još jednim sugrađaninom opljačkao pre ravno 22 godine.
– Bilo je to davne 1993. godine, kada mi je iz spavaće sobe porodične kuće u selu Šumane nestalo teškom mukom zarađenih 72.000 maraka i nešto više od kilogram zlata – rekao je tada Knežević.
Knežević se seća da je u njihovoj kući bila svadba i da je bilo pametno da zbog slavlja i velikog boja ljudi pare sakrije u kući na selu. Međutim, najverovatnije su me pratili, kaže Kovačević.
Nekoliko dana posle svadbe shvatio sam da sam opljačkan i to je bio šok za mene kad sam shvatio da mi je nestalo sve što sam štedeo 37 godina, seća se krojač Dragan.
Danima sam se pitao „Zašto meni, koji sam još kao 15-godišnji dečak svakog dana pešačio kilometrima od sela do grada da bih naučio zanat”.
– Krađu sam odmah prijavio policiji. Posle nekog vremena otkrili su počinioce. Uhapsili su Drobljaka, dok je drugi, moj komšija Šarić već nestao iz zemlje – kaže on.
Knežević je tada objasnio da se njima sudilo u Višem sudu u Bijelom polju.
– Drobnjak je bio osuđen na dve i po godine, a Šariću je u odsustvu izrečena nešto veća kazna i slučaj je time bio zaključen. Posle pet godina, kada se Šarić iz Italije vratio u rodna Pljevlja, ispred moje radnje došao je mladić koji mi je rekao da ga je poslao Darko Šarić i objasio mi da on želi da mi vrati novac, a u suprotnom, od mene je tražio da povučem tužbu. U sudu se sve brzo završilo, ali su mi rekli da Darko nema sav novac, već 50.000 maraka, ali da će mi umesto ostatka novca dati automobil. Pristao sam na nagodbu, uzeo novac i vratio se poslu. Međutim, istog dana, došao je kod mene mlađi Šarić, Duško koji mi je predao ključeve marke „pasat” starog 4-5 godina i pokazao mi papire da auto vredi najmanje 22 hiljade maraka. Auto nisam ni gledao, samo sam mislio da je dobro što je posle toliko godina sve vraćeno, seća se tog događaja Dragan i dodao.
– Poštenim radom sam stekao dosta, ali smatram da novac treba štediti i ceniti, jer je to jedini način da se nešto stvori – objasnio je Knežević svoju filozofiju života i stvaranja.
Iako je otvorio dušu, na kraju priče je nekoliko puta značajno ponovio da je „Darku Šariću još davno sve oprostio”.
– Mladost je čudna i previše poletna, pa tako zna i da ponese. Taj događaj sam odmah odbio kao grešku nepromišljenosti, mladosti i nikad nijednog od njih dvojice nisam naružio. I ovo sad što se piše o Šariću, eto svaki dan čitam u novinama nešto novo. Ne bih ja to komentarisao. Svako svoj put bira – završio je ispovest Knežević.
