Gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat usvojio je danas Zakon o azilu kojim su Srbija, Makedonija i BiH klasifikovane kao bezbedne države, nakon čega treba da ga usvoji i vlada, javlja Dojče vele.
Posle donjeg doma parlamenta Bundestaga, sada je i Bundesrat usvojio izmene Zakona o azilu.
Sporno je pre svega bilo proširenje liste takozvanih sigurnih država porekla, kojoj su izmenama zakona pridodate tri države Zapadnog Balkana: Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.
To znači da izbeglice iz sigurnih država mogu lako da se pošalju nazad u svoju domovinu. Čak i sada, velikoj većini podnosilaca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status.
Ovim zakonom bi trebalo da se ubrza procesuiranje zahteva izbeglica iz kriznih država.
Zeleni su u razgovorima sa saveznom vladom uspeli da se izbore za promene originalne verzije izmenjenog zakona. Tako se, na primer, posle četiri meseca boravka u Nemačkoj, ukida takozvana obaveza prebivališta, kojom je podnosiocima zahteva za azil bilo dozvoljeno da borave samo u jednom određenom okrugu.
Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci koji imaju takozvani “duldung” – čiji se boravak u Nemačkoj toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.
Pored toga, deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane doznake. Uprkos tome, šefica poslanickog kluba Zelenih u Bundestagu Katrin Gering-Ekart kritikovala je taj kompromis kao “još nedovoljan”.
Sigurna zemlja porekla je ona u kojoj se pretpostavlja da nema političkog progona, neljudskog postupanja ili kažnjavanja koje ugrožava dostojanstvo.
Zahtev tražilaca azila iz sigurne zemlje po pravilu se uzima kao neutemeljen te se teret dokazivanja da su ugrožena prava prebacuje na potražioca.
Ove godine je u Nemačkoj podneto 100.000 zahteva za azil što je za 60 odsto više nego 2013. godine. Od januara do avgusta ove godine zahtev za azil je podnelo više od 14.362 građana Srbije (više je samo državljana Sirije), 5.426 građana Makedonije i 4.919 iz BiH,
što čini četvrtinu svih zahteva za azil.
