Nemački stručnjaci za spoljnu politiku navode za Danas da Beograd može da postane posrednik između Brisela i Moskve, imajući u vidu predsedavanje Srbije OEBS-om.

Dvodnevna poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Nemačkoj predstavljala je nedvosmislen simbol podrške Berlina reformskom kursu Beograda, a Vučićev susret sa kancelarkom Angelom Merkel obeležila je otvorena razmena mišljenja, ocenjuju za ovaj beogradski dnevnik nemački stručnjaci za spoljnu politiku.

Aleksandar Vučić je juče na kraju posete Berlinu istakao je da nije bilo nikakvih novih uslova Nemačke.

– Apsolutno nijedan novi uslov, osim da marljivo radimo na ekonomskim reformama. Izneo sam kompletan plan i program kancelarki Merkel. Da poštujemo obaveze koje smo preuzeli, da nastavimo razgovore sa Prištinom, ali to su stvari koje su se podrazumevale – objasnio je on u Berlinu.

Vučić je podvukao da ne postoje nikakvi uslovi niti je o uslovima bilo reči.

– Ako me pitate za sadržinu razgovora da pronađem jednu sintagmu, rekao bih: „Neočekivano dobro” – rezimirao je Vučić kratko posetu Berlinu tokom koje se sastao i sa šefom diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom i nemačkim privrednicima.

Vučić je nakon razgovora sa nemačkim privrednicima u Berlinu rekao da je jedna velika kompanija najavila otvaranje više od 3.000 novih radnih mesta u Srbiji do 2016. godine.

– Oni već rade u Srbiji i za to im je potrebna podrška Vlade Srbije. To je za nas velika stvar – naglasio je Vučić u izjavi novinarima, po završetku sastanka sa predstavnicima nemačkih kompanija u organizaciji Odbora nemačke privrede za istok.

Premijer Srbije je podsetio da je Merkelova u sredu pominjala neke od nemačkih kompanija koje žele da investiraju u Srbiji, a koje su se danas pojavile, između ostalih, Erbus.

– Mislim da smo imali veoma plodotvoran i uspešan sastanak – konstatovao je Vučić.

Direktor Odbora nemačke privrede za istok Rajner Lindner ukazao je da je informisao premijera da su nemački privrednici prikupili 1,1 milion evra pomoći za žrtve poplava. Takođe je informisao Vučića da će, kao je naveo, nemački biznis povećati aktivnosti u Srbiji, kako u smislu investicija, tako i radnih mesta. Radnom doručku u berlinskom hotelu „Regent” prisustvovali su predstavnici kompanija Crosmobil, KPMG, Vallourec, SAP, RWE, Airbus, Andritz Hydro, Unicredit bank, Leoni, Bombardier, Bayer, Toennies, MobilMediCare, Maquet, Wolf, Meser, Continental, Metro.

Henri Bone, direktor kancelarije Fondacije Adenauer u Srbiji (KAS), komentariše za Danas da činjenica da su Merkelova i Vučić otvoreno razmenili mišljenja može da posluži kao osnova za intenziviranje saradnje između dveju država u svim važnim domenima.

– Berlin uviđa dosta napretka ostvarenog u proteklih nekoliko godina, naročito ukoliko posmatramo evropsku integraciju Srbije i njen dijalog s Prištinom. Ali, mnoge reforme čekaju Beograd i gospođa Merkel je jasno predočila da nezavisan i pouzdan pravosudni sistem, borba protiv korupcije i transparentno, odgovorno donošenje odluka u vladi i parlamentu predstavljaju najvažnija pitanja za Berlin. Ta pitanja su takođe najznačajnija za nemačke kompanije prilikom odlučivanja da li žele da investiraju u Srbiju – ukazuje direktor KAS, organizacije bliske Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), stranci kancelarke Merkel.

On dodaje da Vučićeva poseta simbolizuje ohrabrenje Nemačke reformskoj agendi njegove vlade, kao i podsticaj da reforme konačno budu sprovedene. Istovremeno, kaže Bone, najava samita država Zapadnog Balkana za kraj avgusta dokazuje da Nemačka želi da ostane uključena u događaje, da da nove impulse i da očekuje da će biti unapređena regionalna saradnja između Srbije i svih njenih suseda.

Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, ocenjuje za Danas da je važno pomenuti veliko interesovanje nemačkih medija za Vučićevu posetu, što pokazuje i podatak da su svi mogli da gledaju dvoje zvaničnika na crvenom tepihu.

– Vučić je napisao i autorski tekst za list Frankfurter algemajne cajtung, u kojem se osvrnuo na greške iz prošlosti, naučene lekcije i naveo jasan politički fokus na evropsku integraciju aktuelne srpske vlade, sa svim nužnim reformama i preprekama za njihovo ostvarenje. Taj tekst, iako sadrži važne poruke, bio je malo patetičan za moj ukus. Ipak, ključnu poruku predstavlja Vučićevo obećanje da će Srbija biti pouzdan partner, jer to garantuje stabilnost Balkana – precizira ona.

Prema njenim rečima, kancelarka Merkel je uvažila napredak koji je dosad ostvarila Srbija i posebno istakla sporazum Beograda i Prištine kao važan korak, koji je otvorio vrata za pregovore sa EU.

– Merkelova je takođe podvukla da je Nemačka jedna od najznačajnijih trgovinskih partnera Nemačke, ali je otvoreno naglasila da nemačke investicije u Srbiji u najvećoj meri zavise od transparentne i pouzdane situacije u domenu vladavine prava i pojačanom naporu u borbi protiv korupcije – ocenjuje Dajmelova.

Sagovornica Danasa konstatuje da su Merkelova i Vučić sigurno diskutovali i o odnosu Srbije prema EU i Rusiji.

– Bugarska, sused Srbije i članica EU, konačno je posle oštrog pritiska iz Brisela i SAD, obustavila projekat izgradnje Južnog toka i tako se usaglasila sa gledištem EU. Ako Srbija želi da bude pouzdan partner Brisela i prihvati zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, mora pažljivo da izvaga svoje bilateralne odnose s Rusijom i da izbegava dodatne provokacije, kao što su susreti sa ljudima sa crne liste EU, u najmanju ruku. Najzad, Srbija će preuzeti predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, čija članica je takođe Rusija, pa u tom kontekstu može da postane važan sagovornik i posrednik između Brisela i Moskve – poručuje Dajmelova.

Johana Dajmel smatra da predstojeća konferencija država Zapadnog Balkana predstavlja „veoma dobru vest” jer se tako naglašava nastavak snažnog interesovanja Nemačke za ovaj region.

„Udvaranje Moskvi i Minsku”

Poslanik CDU u Bundestagu Torsten Fraj, koji je prekjuče prvi put posetio Beograd i susreo se, između ostalog, sa pojedinim ministrima, parlamentarcima iz vladajućih stranaka i opozicije, kao i sa predstavnicima nevladinog sektora, naveo je da vidi potencijal aktuelne vlade da započne i sprovede reforme, ali i potrebu da se reformski proces „otvori” kako bi u njemu učestvovali i mediji i civilno društvo, saznaje Danas nezvanično od nemačkih diplomatskih krugova.

Kako navode izvori ovog lista, Fraj je uvideo „pomešane signale” koji se odnose na nameru Beograda da se približi EU i njegovo istovremeno „udvaranje Moskvi i Minsku”.