NATO bombardovanje Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, moglo je da se dogodi šest meseci ranije da planove agresije na SRJ nije osujetio 'srspki Džejms Bond', general Jovan Milanović.
Njemu je u tome pomogao francuski major Pjer-Anri Binel, takođe obaveštajac, koji je nabavio nacrte sa svim ciljevima koje NATO planirao da gađa.
Milanović je u dopunjenom izdanju svoje knjige ”Srbija i NATO” objasnio kako je 1995. dobio zadatak da kao obaveštajac u Briselu, u sedištu NATO, sa zvaničnom funkcijom ministar-savetnik, izgradi obaveštajnu mrežu i tako razotkrije dalje planove Alijanse.
Ja sam, možda, jedan od tih ljudi, jedan od oficira ili generala, kako hoćete, koji je najduže bio u ratu s NATO. Obaveštajna mreža koju sam stvorio, brojala je više desetina ljudi najvišeg diplomatskog ranga u NATO i drugim briselskim diplomatskim msiijama – napisao je general-major.
Milanović naglašava da su pripreme za bombardovanje u leto 1998, a da je odluka o agresiji trebalo da bude doneta 12, 13. oktobra.
Dvojica saveznika na različitim zadacima, vodila su opasan razgovor, nakon kojeg je Binel sutradan došao u Milanovićev stan s planovima NATO.
Nas dvojica smo ih u toku večeri analizirali, a potom smo se razišli razmušljajući da ćemo te noći obojica, istovremeno biti uhapšeni. Za mene je tada nastao pakao. Šta sada raditi s papirima? Kuda ići u pola 12? Kako to odneti? Izašao sam na izlaz gde su kontejneri. Bacio sma jednu kesu, a drugu sam poneo. U ambasadi sam preradio dokumenta kako nalaže obaveštajna procedura i pslao ih za Beograd – piše Milanović u dokumentima na osnovu kojih je naša vojska izvršila strateška pregrupisavanja, što je primoralo NATO da odloži bombardovanje.
