Svedok odbrane Slavko Mijanović negirao je danas, na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, da su srpske vlasti na Ilidži u proleće 1992. progonile Muslimane i Hrvate, tvrdeći da su oni „svojom voljom otišli".

– Sa Ilidže nisu bili proterivani, niti je Ilidža širila teritoriju – rekao je Mijanović, tadašnji zvaničnik opštinske vlasti.

Dozvolio je mogućnost da je „bilo drugih opština iz kojih su proterivani” muslimanski i hrvatski civili. Prema njegovim rečima, sa Ilidže su se, iz straha od rata, „iseljavali i Srbi i nesrbi”.

General Mladić, tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, optužen je, pored ostalog, za progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida.

Mijanović, koji se u srpskoj opštini Ilidža bavio stambenim pitanjima, posvedočio je da su napušteni stanovi davani na „privremeno korišićenje”, ali ne u vlasništvo, srpskim izbeglicama.
Do leta 1993, komisija, koju je predvodio svedok, donela je „3.000 rešenja” o takvoj dodeli stanova.

Prema Mijanovićevim rečima, „stanarska prava i imovina” vraćeni su vlasnicima posle rata, što se nije dogodilo u Federaciji BiH.

Upitan da li su se vlasnici vratili u svoje stanove, odgovorio je da nisu, zato što „nisu imali egzistencijalnih uslova”. Većinu stanova su, stoga, prodali ili razmenili.

Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Adam Veber, Mijanović je potvrdio da su stanovi davani i srpskim dobrovoljcima, poput pripadnika Srpske radikalne stranke Branislava Gavrilovića zvanog Brne, kao i Tomislavu Kovaču, koji je kasnije postao zamenik ministra unutrašnjih poslova RS.

– To su za mene, u skladu s pravilnicima, bili borci VRS ili pripadnici MUP RS – objasnio je svedok.

Na tvrdnju zastupnika optužbe da su Muslimani i Hrvati bili proterivani s Ilidže i da nisu odlazili dobrovoljno, Mijanović je uzvratio: „Ja znam da nisu proganjani sa Ilidže”.

Kao dokaz za progon, tužilac Veber opširno je citirao reči tadašnjeg srpskog lidera na Ilidži Neđeljka Prstojevića iz prisluškivanih razgovora. Prstojević je, između ostalog, rekao da „sve što je muslimansko treba pobiti” i da “ne želi da živog vidi nijednog vojno sposobnog Muslimana”.

Lokalnom zvaničniku, u jednom razgovoru, Prstojević „daje ovlašćenje da Srbima daju muslimanske stanove”

Pošto mu je tužilac predočio dokument srpskih vlasti kojim se zabranjuje povratak muslimanskog i hrvatskog stanovništva, svedok je prokomentarisao: „Piše tako, mada ja ne znam zašto bi se u taj haos vraćali”.

Na pitanje zna li da je strateški cilj bosanskih Srba bila podela Sarajeva, Mijanović je odgovorio odrečno.

Danas je u Mladićevu odbranu svedočio i član obezbeđenja Glavnog štaba VRS Dušan Todić, iako u sudnici nije progovorio nijednu reč, osim što se predstavio.

U pisanoj izjavi, uvedenoj u dokaze, Todić je tvrdio da Mladić nikada, u njegovom prisustvu, nije naredio nijedan napad na civilne objekte, čak ni kada su zajedno gledali kako muslimanske snage spaljuju kuću generalovih roditelja. Mladić je, po svedoku, uvek insistirao na zakonitom postupanju sa ratnim zarobljenicima.

Tužilaštvo nije imalo pitanja za svedoka Todića.

Mladić će odbranu nastaviti sutra, iskazom sledećeg svedoka. Optužen je i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.