Prištinske vlasti ponovo prete da će srušiti nedovršeni objekat Crkve Hrista Spasa ako do 5. februara ne bude podnet zahtev za registraciju tog verskog objekta.
Šefica kabineta gradonačelnika Prištine Fitore Pacoli je izjavila za agenciju “Kosovapres” da će posle tog roka videti šta će sa tim objektom biti.
– I taj objekat kao i svi ostali biće tretirani na isti način, na osnovu zakona za legalizaciju. To znači do 5. februara ovaj objekat treba da se prijavi za registraciju u Direkciji za urbanizam, posle toga će biti treitran kao i svi drugi kada je reč o legalizaciji – rekla je Fitore Pacoli.
To, kako je precizirala, znači da se podrazumeva da će, ako ne bude zahteva za registraciju, objekat ući u spisak za rušenje u skladu sa Zakonom o legalizaciji.
Prištinski “Blic” piše da će SPC uz zahtev za legalizaciju morati da priloži i saglasnost prištinskog Univerziteta koji je u septembru 2012. podneo tužbu zbog toga što je, kako smatra, crkva izgrađena u prostoru koji pripada toj visokoškolskoj ustanovi.
Univerzitet, kako se navodi, ceni da je crkva navodno uzurpirala čak 4,27 hektara zemljišta koje pripada toj ustanovi.
Inače, gradnja crkve je počela 1999. godine.
Eparhija raško-prizrenska, međutim, negira tvrdnje da je crkva sagrađena nelegalno, te tvrdi da poseduju kompletnu dokumentaciju izdatu od nadležnih institucija u vreme kada je taj objekat počeo da se gradi.
Iz Eparhije je, naime, u aprilu prošle godine saopšteno da je tu reč o pokušaju etničke i verske diskriminacije.
Tada je navedeno i da je SPC iz vrha kosovke vlasti obaveštena da oni podržavaju završetak gradnje tog crkvenog objekta o čemu su, kako je navedeno, obavešteni i međunarodni predstavnici na KiM.
Inače, za vreme martovskog pogroma 2004. spaljeno i uništeno 35 pravoslavnih hramova, od toga šest u prvoj kategoriji, što znači crkvenih građevina iz XIV, XV i XVI veka, kao i da je do 2004. na KiM uništeno 38 spomenika i objekata kulture, a bilo je i tendencija da se od nezavršenog Hrama Hrista Spasa u Prištini napravi memorijalni muzej kosovskih Albanaca.
Pomenuti hram u Prištini je posle NATO-a bombardovanja 1999. godine više puta bila meta albanskih napada i skrnavljenja.
