Kao generalno pravilo preživljavanja, hrana je nešto bez čega ne možemo.
Još jedno opšte pravilo jeste da bi naši obroci trebalo da budu relativno bezopasni, dok je igranje “ruskog ruleta” sa obrocima loša strategija preživljavanja. Ipak, poznato je da često volimo da kršimo pravila i uz velike napore pokušavamo to činiti i sa hranom, ponekad na vrlo neobične načine.
Upravo zbog toga, izdvojili smo vam nekoliko “obroka” koji se “testiraju” širom sveta, a kojima bi trebalo pristupiti sa velikim opezom, a verovatno i sa određenom količinom alkohola.
“Sannakji”
Sannakji je korejansko jelo koje bi trebalo probati sa finom dozom hrabrosti stečenom alkoholom, ali i sa ograničenim očekivanjima. Na ovo jelo se više gleda kao test koji je potrebno položiti, nego na ukusnu poslasticu. A i kako bi moglo biti drugačije kada je reč o “žvakanju” krakova nekuvane, žive hobotnice – a žvakati zaista morate i to detaljno. Ako to ne učinite i neki deo hobotnice ostane živ, odnosno pomiče se, tkivo se može pipcima zalepiti za neki deo grla i tako izazvati gušenje. Zabeleženo je desetak smrtnih slučajeva prilikom “uživanja” u ovom jelu.
“Fugu”
Fugu je ime ribe i jela pripremljenog od nje, a ona je vrsta otrovne ribe. Njeni delovi, kao što su oči i organi, sadrže otrov tetrodotoksin koji izaziva paralizu mišića i gušenje nakon konzumacije. U Japanu su potrebne godine treninga pre nego što kuvar zakonski stekne pravo na pripremu ovog jela. Fokus treninga ne predstavlja uklanjanje otrovnih delova, već izračunavanje koliko toksina se sme ostaviti budući da takav obrok izaziva blagu opijenost i osećaj “peckanja”. Na godinu u Japanu oko šest ljudi umre usled trovanja ovom hranom.
“Casu Marzu”
Reč je o siru od ovčijeg mleka, koji se ostavlja na otvorenom usled fermentacije, što zapravo nije pametno raditi. Dok je sir izložen zraku, izložen je i mušicama koje u njega polažu svoja jaja. Sir se konzumira onda kada ga preplave crvi, ali isključivo dok su crvi živi, jer ako su oni mrtvi – tada i sir postaje opasan po zdravlje. Prava je misterija kako je ovo jelo postalo popularno, jer se po većini standarda ne kvalifikuje ni u hranu, ali ga vrlo veliki broj ljudi jede svakodnevno na Sardiniji.
Da li biste se vi usudili da probate neki od ovih “specijaliteta”?
