Za razliku od Hašima Tačija, koji rizikuje da bude uhapšen, čim kroči na teritoriju Srbije, nekadašnji britanski premijer Toni Bler nema razloga da brine zbog činjenice da se posle NATO bombardovanja našao na srpskoj optužnici, piše današnja "Politika".
Predsednik odbora Skupštine Srbije za evrointegracije Aleksandar Senić nedavno je pitao zašto Hašim Tači ne bi u Srbiji imao isti status kao i Toni Bler, ali njihov pravni položaj pred našim pravosuđem nipošto nije jednak. Protiv Tačija je još na snazi poternica koju je 1997. godine po nalogu Okružnog suda u Prištini raspisao tamošnji SUP.
Sadašnji ministar spoljnih poslova Kosova osuđen je 11.jula 1997. godine pred Okružnim sudom u Prištini na deset godina zatvora zbog više krivičnih dela. U presudi, u koju je “Politika” imala uvid, navodi se da je Tači, “poznat pod nadimkom Zmija, pripadnik terorističke bande albanskih separatista, komandant takozvane Političke direkcije glavnog štaba OVK i učesnik više terorističkih napada na pripadnike policije u Glogovcu”.
Tači i njegovih 14 saboraca proglašeno je krivim za više krivičnih dela terorizma. Utvrđeno je da su članovi grupe oformili terorističko udruženje čiji je cilj bio da se na području Kosmeta “preduzimaju organizovani akti nasilja inspirisani političkim motivima” kako bi se ova teritorija otcepila od SRJ.
Polemika oko ukidanja poternice
Evroposlanik Urlike Lunaček pokrenula je polemiku da li treba poništiti presudu protiv Hašima Tačija. Ona je naznačila da Srbija treba da postupi isto kao u slučaju Tonija Blera.
Direktor Kancelarija za KiM istakao je da je iznenađen izjavom Lunačekove, dodajući da nije siguran da li je u skladu sa evropskim standardim da se komentarišu sudske odluke. Takođe, izjavio bi da bi bilo korisnije da se neko zainteresuje za odgovorne za zločine nad Srbima na KiM nego za ukidanje presude Tačiju.
Optuženi Hašim Tači, Besim Rama i Jakup Nura proglašeni su krivim po prvoj tački optužnice koja ih je teretila da su u maju 1993. pripremili napad na policijsko vozilo na ulasku u Glogovac.
Toni Bler je bio jedan od 14 čelnika alijanse koji je, presudom od 21. septembra 2000. godine, u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora za više krivičnih dela izvršenih tokom 1999. godine. Ovu presudu je 19. juna 2001. godine ukinuo Vrhovni sud Srbije.
Posle ukidanja presude, tadašnji okružni tužulac je, u pripremi za posetu Havijera Solane, nekadašnjeg generalnog sekretara Severnoatlantskog pakta i jednog od optuženih, odustao od gonjenja čelnika NATO u odnosu na četiri krivična dela. Postupak za krivično delo povrede teritorijalnog suvereniteta iz člana 135 Kaznenog zakona SRJ tada je prenet Vojnom pravosuđu. Posle gašenja vojnih sudova, predmet je trebalo da bude prebačen tada Okružnom, a danas Višem sudu u Beogradu. Da li je to zaista i učinjeno, gde se ovaj predmet nalazi i šta se trenutno dešava sa postupkom protiv kandidata za savetnika vlade – kao da niko pouzdano ne zna.
U višem sudu u Beogradu rečeno je da se predmet najverovatnije nalazi u Vojnom arhivu Srbije. Na pitanje da li se spisi predmeta nalaze u Ministarstvu odbrane, u čijem je sastavu Vojni arhiv, rečeno nam jeda zbog procedura i određenih provera odgovor možemo da dobijemo tek za nekoliko dana.
Podsetimo, pored Blera, presudom 381/2000. godine Okružnog suda u Beogradu, na 20 godina zatvora u odsustvu osuđeni su i Vilijam Klinton, Medlin Olbrajt,Vilijam Koen, Žak Širak, Alen Rišar, Robert Kuk, Havijer Solana, Vesli Klark… Između ostalog u presudi se navodi da su krivi jer su pružili političku, vojnu, tehničku i finansijku pomoć albanskim teroristima na KiM u pokušaju da upotrebom sile promene ustavno uređenje SRJ…
