Kruševljanin Miloš Milanović (34) je prošle godine za 40 dana prešao biciklom 5.700 kilometara i obišao 12 zemalja, a sada je dvotočkašem, preko Balkanskih gudura, stigao do grada na Bosforu kako bi bodrio naše košarkaše na Evrobasketu.

 

Miloš je avanturu započeo u Beogradu, a biciklom je, preko Kopaonika, Bajine Bašte, Užica, Višegrada i Trebinja, stigao do Dubrovnika. Nakon vožnje po Crnogorskom primorju odlučio je da preko Albanije, Skadra, Tirane i Elbasana, nastavi ka Turskoj.

Pobedio sam neka silna brda i stigao do Ohrida gde sam se družio sa dvojicom drugara iz Turske i jednim Beograđaninom uz riblju čorbu i gravče na tavče. Zbog stomačnog virusa umalo nisam odustao, ali sam u komunikaciji sa prijateljima dobio veliku podršku i nastavio putovanje. Nakon prelaska grčko-makedonske granice prodavnicu nisam video kilometrima, a ona koju sam posetio je bila toliko skromno opremljena da sam pomislio da je u Grčkoj na snazi ratno stanje. Policajci su mi rekli da je kampovanje zabranjeno, pa sam prespavao u polju nektarina – priča Miloš.

Očekivao je ljutnju vlasnika plantaže, a umesto grdnje dobio je kafu, doručak i kilograme nektarina za put.

Nakon obilaska Soluna ima je dva gumidefekta u roku od dva sata a u smiraj dana, uz munje i vetar, stigao je do Asprovalte gde su ga sačekali naši ljudi, Nišlije i Novosađani.

Od Bara sam prvi put prespavao u krevetu. Sve ostalo je bilo kampovanje. Put je dalje vodio preko Kavale i Ksantija do Komotinija. Ubili su me vetar i brda, ali nisam imao nameru da odustajem. Zastao sam kod kafane moćnog Grka, Hristos sin Božji mi je dao struju, vodu, internet i uputio me gde da kampujem. Kada je video da sam promrzao i umoran, dao mi je ključeve od svog reklamnog kombija, skuvao mi je čaj, nahranio me i umesto da se cimam oko jurenja pogodnog mesta za podizanje šatora, dobio sam premiju – priseća se dogodovština iz Grčke ovaj fitnes instruktor iz Kruševca.

Vožnja po Turskoj je tek bila prava avantura. Vožnja u pogrešnom smeru, noćna vožnja po putu kojim jure kamiondžije, spavanje na benzinskoj pumpi, borba sa vetrom i brdima… Sve to je Miloš prošao da bi 1. septembra stigao nadomak najvećeg grada u Turskoj.

Na ulazu u Istanbul potpuno sam se izgubio, jer nisam očekivao tako futuristički grad. Pojavili su se semafori i čudni putokazi, putevi sa šest i osam traka tako da sam nekoliko puta pogrešio pravac. Mučili su me i grčevi jer sam za sedam dana prevezao 1.300 kilometara. Na kraju me je i navigacija “prevarila”, pa sam odustao od traženja dvorane, a smeštaj sam pronašao kod prijatelja iz studentske organizacije – objašnjava neobični Kruševljanin.

Iako nije stigao na prvu utakmicu sa Letonijom, Miloš je ipak uspeo da se dokopa “Ulker arene” i bodri “orlove” protiv Rusije i Turske.

Istanbul je svemirski grad, kažu da u njemu živi 20 miliona ljudi. Došao sam za vreme Bajrama, pa je bilo haotično i na ulicama sa automobilima i po pešačkim zonama. Moje uživanje u košarci je krenulo kiksom protiv Rusije, ali je pobeda nad Turskom, koja ima neviđene navijače, onako nešto svaki pravi fan treba da doživi, od pevanja himne do navijanja u toku cele utakmice, popravila utisak. Njih više od 10.000, a nas najviše 50, ali bili smo pravi kad je bilo najbitnije i mi i naši “Spartanci”. Utakmica sa Britancima je bila lagani trening, kao i Belgijanci pred prave mečeve. Nadam se da će ovaj Istanbul, Konstantinopolj, Carigrad još jednom biti taličan za Saleta Đorđevića i njegove “orlove”. Idemo na zlato, a ja sam svoje već osvojio – konstatuje Miloš Milanović, avanturista iz Kruševca, uz veliku zahvalnost “čarapanima” Bojanu Risimiću i Gagi Milosavljeviću koji su mu pomogli da realizuje ovo putovanje.