Srpski teniser će ovog četvrtka igrati za Srbiju protiv Velike Britanije u četvrtfinalu Dejvis kupa i to u trenutku kada proslavlja 400. sedmicu na vrhu ATP liste.
Španski mediji su ga upitali koji bi rekord želeo da ostvari do kraja karijere.
„To je dobro pitanje. Verovatno rekord po broju titula. Želim da osvojim što više turnira i nadmašim Konorsa. Uvek su na horizontu rekordi koji se mogu oboriti. Isto tako, želim da imam svoje zapise i svoju istoriju, to je najvažnije. Da bih osvojio velike titule, moram da zadržim nivo intenziteta, posvećenosti i motivacije“, rekao je Đoković za „Marku“.
Huan Karlos Ferero, trener Karlosa Alkaraza, istakao je da mladi Španac ima još mnogo toga da nauči od Srbina po pitanju profesionalizma, tenisa i života.
„Drago mi je što tako govori o meni. Veoma poštujem Ferera, bio je broj jedan. Uvek sam bio impresioniran koliko je bio profesionalan i ozbiljno se bavio tenisom. Očigledno je da je mnogo pomogao Alkarasu – ne samo da postigne uspeh već i da održi skromnost i šampionski mentalitet. Zahvaljujući Huanu Karlosu i vaspitanju koje nosi iz porodice, zreliji je nego što njegove godine sugerišu. Ima samo 20 godina, ali se na terenu ponaša kao neko ko ima mnogo iskustva i zrelosti.“
O izgubljenom Vimbldonu više ni ne razmišlja.
„Ne žalim. Trudim se da gledam napred i u svim velikim finalima koje sam izgubio uvek postoji razlog. Pokušavam da učim iz toga i iskustvo gubitka u finalu grend slema me još više motiviše. Izgubio sam na Vimbldonu i od tada sam dobio sve osim meča sa Sinerom u grupnoj fazi u Torinu. Ako analiziram godinu, mogao bih da kažem da je bilo dobro za mene što sam izgubio od Karlosa jer me je to motivisalo za ostatak sezone.“
Takođe je govorio i o tome u kakvom je odnosu sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom.
„Tačno je da ne možemo da budemo prijatelji, jer sa prijateljima pričate o svemu, dobrom, lošem, svojim tajnama… Sa rivalima vam nije baš prijatno da sve to otkrivate. U poslednjih 15 godina video sam više Nadala i Federera nego svoje roditelje. To znači da su oni bili veoma važan deo mog života i karijere. Neverovatno poštujem njih i rivalstvo koje smo održavali tako dugo. Bio je to veoma dug zajednički put i kada okačimo reket videćemo to na opušteniji način.“
Stiglo je jedno od onih pitanja koje često znaju da ponude zanimljive odgovore. Ukoliko bi izjednačio Nadalov rekord od 14 Rolan Garosa, da li bi igrao do 50. godine.
„Ne znam, siguran sam da mojoj ženi to ne bi bilo smešno. Veoma sam zadovoljan svime što sam postigao. Ne moram da gledam Rafin rekord u Parizu. Imam mnoge na koje sam ponosan i koji su deo istorije. Kada bih sada otišao u penziju, mogao bih samo da budem srećan i ponosan na ono što sam uradio.“
Posebno je govorio o Nadalu i ponovnom eventualnom susretu.
„Mislim da bi mnogi voleli da to bude na Rolan Garosu. Što da ne? Mada ako mi date izbor, rekao bih bilo gde drugde. Rolan Garos ne bi bio loš, ali Nadal je igrač koji je tu pobedio najviše puta u istoriji turnira. Mislim da će svako mesto biti neverovatno i za nas i za svet tenisa. To bi bilo kao neka vrsta poslednjeg plesa. Ne znam koliko ćemo još puta imati priliku da se suočimo i da li ćemo to učiniti. Nadam se jer je to ono što svi žele, pa tako i ja.“
