Već na prvo prisećanje, možemo da zaključimo da je treće Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1938. godine bilo protkano mnogim političkim spletkama. Opterećena građanskim ratom, Španija nije učestvovala, tek anektirana Austrija takođe. Štaviše, čak petorica austrijskih fudbalera, branili su boje Nemačke.
Takođe, bilo je dosta incidenata i na tribinama. U prvoj utakmici branioca titule Italije, čak deset hiljada njihovih navijača koji su radili i boravili u Francuskoj, glasno su izviždali svoje reprezentativce. Zašto? Italijanski fudbalski reprezentativci pozdravili su publiku visoko uzdignutom rukom, fašističkim pozdravom. Italijanskim emigrantima u antifašističkim demonstracijama pridružili su se i francuski gledaoci.
Tadašnja reprezentacija Jugoslavije nije čestvovala na Mundijalu u Francuskoj. Kao favoriti tog takmičenja slovili su Italijani, Mađari, Brazilci i Čehoslovaci. Bilo je to prvenstvo u kojem opet nije nedostajalo grubosti, neke su utakmice više su ličile na borilačke sportove. Mnogi su igrači bili teško povređeni i krvavi iznešeni s igrališta na nosilima.
U četvrtfinalnim utakmicama Italija je pobijedila domaćina Francusku sa 3-1, Mađarska je bila bolja od Švajcarske 2-0, Švedska je savladala Kubu čak sa 6-0, a Brazil u odličnoj, u dugo pamćenim utakmicama Čehoslovačku sa 2-1. Prva utakmica tih suparnika završena je rezultatom 1-1.
I toj utakmici, doduše, treba dati malo prostora. Brazilci su odlično igrali na tom prvenstvu u Francuskoj, nadali se trijumfu. U svojim redovima imali su jednog od najboljih fudbalera svih vremena, Leonidasa. Cela je ekipa bila dobro ukomponovana i nakon brazilskog uspeha u osmini finala protiv Poljske (četiri pogotka glavom Leonidasa), te u četvrtfinalu protiv Čehoslovačke – slovili su za favorite.
Čehoslovake su Brazilci nadvisili u dve legendarne utakmice, a jedan detalj verno je dočarao dramatičnost tih utakmica. Golman Čehoslovačke František Planička (već na prethodnom SP u Italiji slavljen kao najbolji čuvar mreže na svetu) pri kraju regularnog dela utakmice, kod rezultata 1-1, prilikom jedne intervencije polomio je ruku. Stisao je zube i do kraja produžetaka saigračima iz reprezentacije o povredi nije rekao ni reči.
– Nisam nikome hteo da kažem kako mi je bilo. Branio sam sa slomljenom rukom, stiskao zube. Nisam primio gol, izdržao sam. Kad su to nakon utakmice ostali reprezentativci saznali svi su me zagrlili i glasno sa mnom plakali – govorio je u svojim sećanjima Plantišek.
František Planička više nikad nije stao među stative, bio je to kraj jedne velike karijere. U ponovljenoj utakmici Brazilci su svladali Čehoslovačku sa 2-1. Plantišek je tu utakmicu gledao s tribina, s rukom u gipsu. Kako se Brazilcima sreća osmehnula u četvrtfinalu, tako im je okrenula leđa u polufinalu. Stručni štab „Karioka” hteo je da odmori Leonidasa za finale, te ga nije stavio u polufinalnom meču protiv Italijana. Napad Brazilaca bio je bezidejan, a Italijani su to iskoristili i pobedili sa 2-1.
U drugom polufinalu Mađari su lako izašli na kraj sa Švedskom, pobedivši je sa 3-1. Finalni duel trećeg SP prošao je izuzetno korektno, za razliku od dva prethodna finala u Urugvaju i Italiji, kada je sve prštalo od incidenata. Italijani su u svom drugom finalu opet stigli naslov najboljih na svetu, savladali su odličnu mađarsku senekciju prepunu asova kao što su Žongeler, Šabo, Lazar…
Mađari su plenili tehnikom i maštovitošću, no racionalnija igra „azura” bila je za njih nepremostiva prepreka. Italijani su poveli golom Piole već u 7. minutu. Samo tridesetak sekundi kasnije Mađari su izjednačili preko Titkoša. Kalauzi i Piola u 16. i 32. minutu postižu dva pogotka za Italijane.
Mađari nisu posustajali, smanjili su na 2-3, strelac je bio Sarosi. Potom su Mađari zaigrali na sve ili ništa, igru doslovce prebacili u kazneni prostor Italijana. I baš u jeku najvećih mađarskih napada jedna italijanska kontra rešila je sve dileme. Piola je pobegao čuvarima i svojim trećim pogotkom u finalu postavio konačnih 4-2 za Italiju.
Usledio je „pakao” Drugog svetskog rata, a naredno Svetsko prvenstvo odigrano je tek 1950. godine u Brazilu, a ostalo je zapamćeno po mnogim uzbuđenjima i senzacijama.
