Mladi Vuk Marković iz Novog Sada ima samo 13 godina a već skoro deset godina vredno radi na ostvarenju svog sna: uspeh u svetu tenisa.
Sunčano nedeljno jutro, dok Vuk igra meč četvrtine finala jednog turnira u Novom Sadu. Taj meč je dobio, ali je u polufinalu izgubio – i to od znatno starijeg protivnika, s obzirom da Vuk, sa 13 godina, učestvuje u turniru za igrače do 18 godina. Kako kaže, nije razočaran porazom.
– Ovaj put nisam imao tremu jer je moj protivnik dosta stariji od mene, ali da sam učestvovao u turniru u kojem su svi mojih godina i u kojem sam jedan od nosilaca, ne bih bio ovako opušten. Nisam očekivao da ću sada pobediti – priznaje Vuk.
Tenisom je počeo da se bavi sa pet godina, gledajući oca, koji je kondicioni trener, a koji mu je i dao priliku da oseti reket u rukama. Njegov otac, ujedno i Vukov lični kondicioni trener Dejan Marković osetio je potencijal koji njegov sin ima, ali ga nije primoravao da se bavi tenisom. To je bila, kako kaže, Vukova odluka.
– On je talentovan dečko, ali nisam od onih koji će svoje dete prisiljavati da igra. On je imao izbor – igraj ili nemoj, a odabrao je da igra. Ja ga u ovome podržavam i mislim da ima budućnost u svetu tenisa – kaže za Dnevno.rs Vukov otac Dejan Marković. On dodaje da je u Srbiji teško ostvariti veći uspeh jer nema sponzora za mlade nade belog sporta, dok je u inostranstvu drugačije.
– Imamo sve sređeno u Los Anđelesu, samo da kupimo avionske karte. Ja ne bih voleo da napustimo Srbiju, ali možda ćemo morati, kako i Vuk imao pravu šansu da napreduje – kaže Dejan Marković. Vuk pritom, priznaje da ne bi imao nšta protiv da ode iz zemlje, jer ponekad i sam oseća pritisak.
– Razmišljam koliko je teško da se probijem ovde i voleo bih da pokušam na nekoj akademiji u inostranstvu, makar na kratko. Mada, ne bih imao ništa protiv i da to „na kratko” postane i do kraja života – priznaje kroz smeh ovaj mladi teniser.
Osim tenisa, Vuka interesuje i fudbal, koji je trenirao od svoje pete pa do svoje desete godine. Mežutim, ljubav prema reketu i loptici je prevagnula, a prema svemu sudeći, doneo je dobru odluku. Vuk misli da nije prerano počeo da se bavi tenisom.
– Mislim da je dobro početi sa tenisom sa pet godina, ali da nije strašno ni da se počne kasnije. Ono što je sigurno je da talenat ne znači ništa bez napornog treniranja i odricanja. Treniram pet puta nedeljno po dva sata, a vikendom igram turnire ili sparing. Tata mi drži kondicione treninge tri puta nedeljno i to mi nije teško – kaže Vuk i dodaje da otac Dejan nije „mnogo lud” i opterećen njegovim uspehom, kao neki roditelji.
– On je meni rekao da, ako neću da se bavim tenisom, ne moram. Ali ja volim tenis i uživam u njemu – stidljivo kaže Vuk, koji je već imao nekoliko iskustva sa medijima, ali je trema i dalje prisutna.
Njegov otac smatra da je vreme da se navikne na svu tu pažnju:
– Bilo bi dobro da se navikne na medije – u šali dodaje njegov otac i kondicioni trener, Dejan Marković.
Kad igra, on je maksimalno usredsređen na svoj meč, a na toj veštini se dosta radi. Posle svakog meča se istušira, smiri se i odspava. Tenis mu, kako kaže, nikada ne dosadi i ne planira da ikada baci reket.
– Nikad nisam poželeo da se ne bavim tenisom. Posle izgubljenog meča budem razočaran, ali nikad nema predaje i sledeći meč će biti bolji. Tako moram da razmišljam i volim ovaj sport previše da bih se iznervirao – otkriva Vuk.
Sa drugarima se druži nedeljom kada nema turnire, a zbog obaveza u svetu tenisa Vuk često izostaje iz škole, ali i dalje stiže da nadoknadi propušteno. Kad prigusti, gradivo se uči na brzinu a ima podršku nastavnika. Trenutno ide u sedmi razred osnovne škole, a o upisu u srednju školu još uvek ne razmišlja.
– Upšte nisam razmišljao još uvek o srednjoj školi, jer je tenis postao nešto što me okupira skoro deset godina i ne vidim čime bih ga mogao zameniti. Imam još vremena da o tome razmišljam. Inače, drugovi ponekad i dođu da me gledaju i da navijaju – ikren je dečak.
Pošto mu otac drži kondicione treninge, Vuk ponekad oseti da se tata ponaša kao trener i van terena.
– Ponekad je malo strožiji prema meni, jer stalno treniramo disciplinu, ali mi je ipak na prvom mestu tata. Mama, doduše, stalno „gura” školu i tu su se izbalansirali – šali se mlada teniska nada.
Vuk je, između ostalog, osvajač prvenstva grada i prvak zimskog prvenstva, ali to mu nisu najznačajniji mečevi.
– Najznačajniji meč mi je finale Kupa Srbije, u kojem nisam imao dovoljno snage da pokažem šta znam pošto je meč polufinala trajao čak tri sata. Imao sam malo pauzu pre finala, ali nedovoljno da se odmorim, pa sam to finale izgubio – zaključio je on.
Vuk Marković verovatno neće izgubiti mnogo mečeva finala u karijeri, a nadamo se da ćemo ga viđati i na velikim takmičenjima, protiv velikih imena svetskog tenisa.
