Promena planova, međutim, nije uticala na energiju i optimizam kod naše sportistkinje, koja je jedan deo svog doma pretvorila u trening centar gde redovno održava formu.
– Trudim se da održavam formu koliko mogu u kući. Napravila sam malu teretanu na terasi, sa tekvondo rekvizitima. To mi je najlepši deo dana, kada odradim trening i malo pobegnem od svih vesti i dešavanja. Udahnem svež vazuh i maksimalno se posvetim zadatku. Treneri svakodnevno šalju šta treba da se uradi i kada, tako da ne odstupam od svoje dosadašnje rutine i to mi prija – kaže Milica.
Kako ste primili vest da Olimpijske igre neće biti održane ove godine?
– Kako je napredovalo širenje cele ove situacije bila sam svesna da je to jedna od opcija. Znam da je doneta prava odluka u ovom momentu. Zdravlje je na prvom mestu i ne treba ga ugroziti ni po koju cenu. Ali znajući sve to teško mi je pala odluka. Ove godine je trebalo da završim karijeru posle Olimpijskih Igara. Sada se sve pomera, i još mi treba vremena da procesuiram ove događaje.
Koliko pomeranje utiče na vašu karijeru u ovom trenutku?
– Ne mogu da kažem da sam izgubila nešto. OI su samo odložene za godinu dana, a samim tim je pomeren kraj moje karijere. Trudim se da izvlačim najbolje iz ove situacije i da radim na sebi što više u ovim momentima.
Da li su se desile neke dobre stvari u celoj priči?
– Jesu, najbitnije od svega je da je moja porodica zdrava, verenik i ljudi koje volim. Ova situacija će proći, stvari će se vratiti na staro, ali ono što me uvek čini srećnom jeste da su oni dobro i da se čuvaju.
Znamo da ste deo tima Visa koji sponzoriše ova kompanija. Da li nastavljate partnerstvo sa njima?
– Partnerstvo sa kompanijom Visa je jedna od najboljih stvari koja mi se desila u sportskoj karijeri. Pored sjajnih ljudi i sportista koje sam upoznala motivisali su me da budem još bolja u svom sportu i van njega. Neki od njih su Stefanidi Katerina, Daria Bilodid, Dmitrij Balandin, Oksana Masters i drugi. Srećna sam što ću produžiti saradnju sa njima i sledeće godine imati priliku da ponovo predstavljam tim Visa sportista na OI.
U ovoj sezoni ste osvojili drugo mesto na prestižnom President kupu, jednom od najjačih turnira na svetu, dok ste na US openu došli do zlata. Kakav je plan do kraja godine?
– Jedan deo sezone je prošao dobro, trebali smo da odradimo jos tri turnira i da se spremimo za Evropsko prvenstvo u Zagrebu u maju i nakon toga za Tokio. Za sada ne znamo šta će biti i kada, nerealno je pričati o turnirima jer ne znamo ni kada će se karantin završiti i kada će početi sve normalno da funkcioniše.
Da li će biti jednostavno uklopiti OI u kalendar za sledeću godinu? Kako ćete se spremati za narednu godinu?
– Svakako da su OI prioritet sledeće godine, ali mi i pored toga imamo Svetsko prvenstvo koje je trebalo da se održi u Kini. Napravićemo sastanak stručnog tima, jednostavno da vidimo odakle počinjemo, koja je trenutna forma i koji je naš cilj. Na meni je sve da pratim, kako trenera Dragana Jovića, tako i kondicionog trenera, psihologa i nutricionistu i da se posvetim maksimalno pripremama što i jedva čekam.
Da li ste na vezi sa drugarima iz kluba ili sa drugim olimpijcima? Kako oni doživljavaju sve ovo što se dešava.
– Jesam, iskreno svima je izolacija malo čudna. Navikli smo na drugačiji život, pun treninga, aktivnosti i putovanja. Ali isto tako smo naučili da se prilagodimo svakoj situaciji i svakom izazovu. I jednostavno da iskoristimo najbolje što možemo u ovom momentu, a to je da napredujemo u stvarima za koje inače nismo imali toliko vremena i da se posvetim sebi.
Koju ste pouku izvukli iz svega, nešto što biste mogli da podelite sa drugim sportistima?
– Sportski život je dosta “brz”. Konstantno su tu treninzi, takmičenja novi izazovi i ciljevi. Nemaš puno vremena da obraćaš pažnju na stvari van sporta, da razmišljaš i na neki način procesuiraš sve što ti se dešava, da li je to poraz, pobeda, ili nešto iz privatnog života. Nego uvek nastavljaš da radiš, ideš dalje, i spremaš se za novi izazov koji si zacrtao. Ovo što se dešava me je malo da kažem resetovalo. Pomoglo mi je da budem jos zahvalnija na stvarima koje imam i koje sam doživela, da raspoznam prioritete u životu i radim na sebi i vidim gde sam napredovala, a gde nazadovala i šta želim da postignem.
