Ekipa Milana, u kojoj je Fernando Tores bio na pozajmici, odlučila da je da otkupi španskog napadača od Čelsija iz kojeg je Španac došao na pozajmicu. To ne znači da će Tores ostati u Milanu jer je uprava „rosonera“ već dogovorila novu trampu. Naime, španski napadač se konačno vratio u Atletiko Madrid, gde će pokušati da se vrati na nivo igara kojima se proslavio pre nego što je iz Liverpula prešao u London.
Ne tako davno, jedan od najtraženijih evropskih i svetskih „špiceva” Fernando Tores već dugo se nalazi u krizi forme. Nekada vrhunski napadač i strelac koji je dva puta biran u Fifin idealni tim godine, poslednjih godina došao je do toga da postane predmet podsmeha. U jednom od poslednjih pokušaja da ponovo zaigra na starom nivou, Tores se vratio u Madrid u sklopu dogovora sa Milanom za koji bi trebalo da zaigra Alezio Ćerči. To je će biti verovatno i poslednja prilika da „El Ninjo” dokaže da još uvek može da igra na vrhunskom nivou.
„El Ninjo” kapiten Simeoneu, „Čolo” trener Toresu
Fernando Tores je rodjen u okolini Madrida, u Fuenlabradi, gde je i započeo svoje fudbalski put igrajući za lokalne omladinske sastave. Na početku je igrao kao golman, po uzoru na rodjenog brata, ali je ubrzo prebačen u špic napada. Sa 11 godina već je pokazao prve naznake velikog potencijala i prolazi probu i uskoro prelazi u Atletiko Madrid za kojeg su navijao u skladu sa porodičnom tradicijom.
Još jasniji nagoveštaji vrhunske karijere bili su vidljivi četiri godine kasnije kada Tores sa ekipom dominira na internacionalnom turniru u organizaciji i stiče reputaciju najboljeg igrača u generaciji. Uskoro dolazi i do potpisivanja prvog profesionalnog ugovora, a nešto kasnije i do debija u prvom timu ekipe koja se u to vreme takmičila u Segundi. Druge godine koju je proveo u klubu, Tores se mučio sa povredom, ali njegova ekipa uspeva da se plasira u elitu.
U Primeri kreće Toresov veliki uspon. Prve sezone je doduše postigao 13 golova, ali je već naredne godine delio treće mesto na listi najboljih strelacai već sa 19 godina postaje kapiten ekipe. Ironično je što je Tores bio kapiten i Dijegu Simeoneu koji će mu posle povratka u Madrid biti trener.
Iako je Atletiku tada „za dlaku” izmaklo direktno učešće u UEFA kupu, „jorgandžije” su sledeće godine dobile šansu da to učine igrama u Intertoto takmičenju. Voljom žreba Atletiko je zaigrao protiv OFK Beograda. Na Staroj Karaburmi „El Ninjo” je postigao prvi gol u evropskoj konkurenciji posle penala koji je baš nad njim načinio Nikola Damjanac.
Usledilo je još par uspešnih sezona u kojima je mladi španski napadač bio sve više i više tražen. Posebno su se interesovali Čelsi i Njukasl, ali su njihove ponode (pogotovo Čelsijeve) odbijane u više navrata. Na kraju, uprava Atletika je prihvatila ponudu Liverpula koji za Toresa izdvojio tada rekordnih 20 miliona funti (što je inače bilo za 8 miliona manje nego što je Ambramovičev tim nudio prethodnih godina).
Iako je Atletiku tada „za dlaku” izmaklo direktno učešće u UEFA kupu, „jorgandžije su sledeće godine dobile šansu da to učine igrama u Intertoto takmičenju. Voljom žreba Atletiko je zaigrao protiv OFK Beograda. Na Staroj Karaburmi „El Ninjo” je postigao prvi gol u evropskoj konkurenciji posle penala koji je baš nad njim načinio Nikola Damjanac.
Usledilo je još par uspešnih sezona u kojima je mladi španski napadač bio sve više i više tražen. Posebno su se interesovali Čelsi i Njukasl, ali su njihove ponode (pogotovo Čelsijeve) odbijane u više navrata. Na kraju, uprava Atletika je prihvatila ponudu Liverpula koji za Toresa izdvojio tada rekordnih 20 miliona funti (što je inače bilo za 8 miliona manje nego što je Ambramovičev tim nudio prethodnih godina).
Odlične partije u crvenom dresu potvrdile su da je reč o izuzetno kvalitetnom fudbaleru i dovelu su do još jednog rekordnog transfera kada je Tores posle dugogodišnjih pokušaja Čelsija otišao u londonske „plavce” za tadašnji engleski rekord od 50 miliona funti. Od tada, njegova karijera kreće nizbrdo i to velikom brzinom, a donedavno vrhunski strelac postaje čak i predmet podsmeha zbog nemogućnosti da postiže golove.
U prvoj sezoni za novi tim je dao samo 1 gol posle 903 minuta igre, a zatim je imao i „sušni period” od 24 vezane utakmice u kojima nije tresao mrežu. Iako je, paradkosalno, imao doprinos u osvajanje Lige šampiona 2012. i Evropa lige godinu dana kasnije, španski napadač je bio samo bleda senka nekadašnjeg igrača i nikada nije uspeo ni da se približi nivou igara koje su ga dovele na Stamford Bridž.
Agonija u Čelsiju se konačno prekida ove sezone kada Tores odlazi na pozajmicu u Italiji u nadi da će uspeti da se vrati u nekadašnju formu. To se na njegovu žalost nije desilo jer je za deset nastipa postigao samo jedan gol. Rezultat još jedne razočaravajuće polu-sezone je nova promena sredine. Iako je Milan odlučio da Toresa angažuje „za stalno” što im je moguće prema stavkama ranije pogodbe sa Čelsijem, ovo potpisivanje je čista formalnost.
Klub u kojem je ponikao je mesto gde će Tores načiniti verovatno poslednji pokušaj da dokaže da je ponovo u stanju da igra na najvišem nivou.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta sporta pratite na našoj Facebook stranici – SportDnevno.rs, kao i na Twitteru @Sport_Dnevno_rs.
