Pobednici 27. Beogradskog maratona su svi ljubitelji trčanja koji su prošli kroz cilj, ističe Ivan Miškeljin, naš proslavljeni maratonac, koji je ove godine predvodio adidas Running team.
U dobrom raspoloženju i odličnoj formi skoro 100 ljubitelja trčanja koji su činili njegov tim su bili nova energija Beogradskog maratona i tako pokazali da je važno biti „all in” – celim srcem deo tima i istrajati do cilja zajedno.
Ivan Miškeljin na ovogodišnjoj trci nije težio što boljem plasmanu već je sve vreme trčao uz svoj tim i bio im podrška na svakom kilometru. Kako kaže ovo je za njega bilo potpuno novo i neprocenjivo iskustvo. Dva meseca su trajale pripreme za maraton na trim stazama Ade Ciganlije, Košutnjaka i na Dunavskom keju pored SC „25.maj”, a on je uspeo da skoro 100 trkača pripremi da budu u top formi i odlučni da ostvare svoj cilj – Trku zadovoljstva, polumaraton ili maraton. Prema njegovim rečima, svi su istrčali trasu za koju ih je pripremao, a posebno je ponosan na Dragicu Mitić , koja je jedina u timu imala želju da istrči ceo maraton i to je i uspela.
Nakon ovog iskustva Ivan Miškeljin nam je otkrio i gde je granica između rekreativca i profesionalca?
– Kada više ne možeš bez trčanja i kada ti to postane pasija, tada nestaju sve granice. Tada počinješ da juriš rezultat, plasman i nisi ni svestan kada i kako se desilo, ali postao si profesionalac. Jedno je sigurno, svi pobednici su nekada bili početnici – tvrdi Miškeljin i naglašava da u nekim članovima adidas Running team-a već sada može da prepozna buduće maratonce-pobednike, jer su vrlo disciplinovani i uporni.
– Na svom prvom polumaratonu bio sam 119-ti, sledeće godine 77, pa 33, pa 7 i na kraju pobednik. Znači to je put i ne postoji drugi. Na tom putu kontinuitet je jako bitan, jer ono što definiše dobrog trkača jeste upornost. Moraš da budeš uporan, da svaki dan vežbaš bez obzira na vremenske uslove, da si koncentrisna na cilj, da imaš kontinuitet, da ideš ka tom cilju strelovito bez osvrtanja sa strane. Čak i dok trčiš maraton koncentracija mora biti na visokom nivou tako da te ništa sa strane ne dekoncentriše i ne umanji ti rezultat. Moraš da se fokusiraš na stazu, da prevazilaziš krize i da grabiš ka cilju – objašnjava Miškeljin i ističe da kada se trkač približi grupi od prvih 10 trkača to znači da je reč o ozbiljnom trkaču po plasmanu, a kada uđe u u prvih 5 onda je u samom vrhu srpske atletike.
Podsećamo, Miškeljin je atletiku počeo da trenira još u srednjoj školi. Ubrzo je povredio koleno i pauza je trajala punih 13 godina. U avgustu 2010. godine se vrati na stazu, počeo opet da trenira i osvojio:
Državno prvenstvo Srbije u Maratonu 2012( Novi Sad): Zlatna medalja, postao državni prvak SrbijeTemišvarski polumaraton (Rumunija) 2012: Zlatna medalja i oboren rekord stazePrvenstvo Beograda 2012, (5000 metara): Bronzana medeljaSkopski polumaraton 2011( Makedonija): Bronzana medalja.Kometin polumaraton 2010(Beograd): Bronzana medalja.
Ivan ne skriva oduševljenje da ga rad sa početnicima i rekreativcima-budućim profesionalcima ispunjava, jer smatra da može mnogo toga da im otkrije iz ugla jednog maratonca i pripremi ih za neke nove trke. Nakon Beogradskog maratona Miškeljin nastavlja da besplatno svake subote na trim stazama Ade Ciganlije, Košutnjaka i na Dunavskom keju pored „25.maja” trenira sve koji žele da trče, jer kako kaže pred njima je još mnogo trka i ciljeva u ovoj godini.
