Manu Đinobili trenutno se dvoumi da li da završi uspešnu i bogatu karijeru tokom koje je osvajao skoro sve u NBA, Evropi i na reprezentativnom novou. On je košarkaš koji će ostati upamćen po kreativnim potezima, odnosom sa trenerom Popovićem, sjajnom ukrštenom dvokoraku, ali i sposobnosti da nokautira šišmiše.
Prema poslednjim vestima, dve legende San Antonija – Tim Dankan i Manu Đinobili – uskoro bi trebalo da obelodane svoje odluke o eventualnom penzionisanju. I dok se za krilnog centra smatra da je blizu nastavka karijere, isti izvori tvrde da Argentinac naginje ka odluci da „okači patike o klin“.
Kako se navodi, Đinobiliju (kojeg malo više od meseca dana deli od 38. rođendana), sve teže pada naporan ritam igre na najvišem novou. Poslednjih sezona, on se sve više muči sa povredama koje su dovele do toga i da se njegova minutaža, a samim tim i doprinos igri Spursa smanjuje.
Međutim, iste glasine su se pojavile i 2013. godine, kada je San Antonio poražen od Majamija u finalu. Sledeće sezone se četa Grega Popovića ponovo izdigla i prevazišla i ovaj poraz i uzela petu titulu u istoriji kluba.
Ako se Đinobili ipak odluči da okonča aktivno bavljenje košarkom, nesumnjivo će mnogi ljubitelji ove igre biti razočarani. Nepredvidivi i kreativni košarkaš je tokom godina na parketu znao neobrojeno puta da zadivi publiku svojim lucidnim potezima, a što je još važnije – da pomogne ekipi da stigne do veoma bitnih trijumfa. Od pet titula Spursa, Đinobili je bio član tima i važan šraf mašinerije tima iz Teksasa u četiri navrata.
Prvi NBA prsten stigao je već tokom debitantske sezone u SAD. Iako je tokom regularne sezone bio više epizodista, Manu je eksplodirao u doigravanju i postao nezamenjiv član tima koji se okitio šampionskim prstenjem. Nakon ovog uspeha, on je dobio najprestižniju argentinsku nagradu za sportistu godine, zaslužio je prijem kod predsednika države, a košarkaška hala u rodnoj Baiji Blanki je nazvana po njemu.
Iako su Spursi strogog Popovića i pre njega bili tim koji je izazivao strahopoštovanje i pobeđivao rivale, sa njim su dobili i dodatni kvalitet i postali su mnogo simpatičniji i onim ljubiteljima košarke koji preferiraju atraktivniju igru.
Naravno, nije bilo lako igrati na ovaj način u ekipi Grega Popovića, trenera koji ništa ne ostavlja slučaju i strogom čoveku sa iskustvom u vojsci. Kako je legendarni trener Spursa priznao, nijedan košarkaš ranije nije ga više izluđivao od levorukog beka koji je često odbijao da radi stvari po šablonu, kao što je na primer to uvek činio sjajni i pouzdani Tim Dankan.
Sam Đinobili je jednom prilikom pomenuo detalj kada je tokom važnog meča skočio u napadu, i onda fintirao šut sa tri poena u ranoj fazi, iako je bilo logično da se nastavi posed. Iako nije ni imao nameru da šutira, Argentinac se prisećao kako je krajičkom oka video „Popa“ koji je, kako je to Đinobili rekao „skočio kao Lebron“.
Ipak, sjajni strateg je uvideo i koliko Đinobili može da bude koristan za ekipu i zato ga je trpeo uprkos neortodoksnim potezima. Popović je priznao i da je argentinski bek uspeo da promeni način na koji on vodi tim i da ga natera da pruži svojim igračima više slobode i da se mane mikromenadžmenta kakvom je do tada bio sklon.
Manu Đinobili je tokom karijere imao ogromnih timskih i pojedinačnih uspeha. U SAD je osvojio četiri titule u NBA, imao dva Ol-star nastupa, osvojio nagrade za najboljeg „šestog čoveka“ i dva puta je biran u treću najbolju petorke lige.
Ljubitelji evropske košarke ga vole i zbog toga što je u NBA otišao upravo sa Starog kontinenta gde je sa Virtusom iz Bolonje osvojio Evroligu kada je u klub stigao kao zamena za Predraga Danilovića. Ne samo da ga Evropljani svojataju, već se jednom čak desilo i da ga je Čarls Barkli nazvao „jednim od najboljih pet evropskih košarkaša“.
To se nije desilo zbog njegovog italijanskog porekla ili dvojnog državljanstva, već zbog činjenice da je Đinobili u NBA ligi proslavio ukršteni dvokorak, odnosno „juro step“ kako ga Amerikanci zovu.
Đinobili je imao velike uspehe i na reprezentativnom novou. Nakon što ga je tadašnja selekcija SR Jugoslavije ostavila bez zlata u Indijanopolisu 2002, Đinobili nam se revanširao dve godine kasnije na Olimpijskim igrama. Na turniru u kojem je Argentina osvojila zlato, pamtiće se njegov odlučujući koš protiv naše selekcije u prvoj utakmici koji je postigao u poslednjoj sekundi meča.
U najvećem uspehu ove južnoameričke selekcije, Đinobili je bio predvodnik tima po poenima i asistencijama. Čeitiri godine kasnije, bio je član tima koji je u Pekingu uzeo bronzu.
Osim po košarkaškim uspesima i umeću, takođe se pamti i detalj kada je jednom prilikom tokom utakmice nokautirao slepog miša koji se nekako uvukao u halu u San Antoniju.
