Odigranih 700 mečeva i 229 postignutih golova u crno-belom dresu govore umesto njega.
Predvodnik više generacija Partizana stao je u Subotici uz bok najvećih, poput Bobeka, Vukotića, Šoškića, Galića… U razgovoru za Blic, Saša Ilić se osvrnuo na sve što je do sada postigao:
– Ponosan sam. Sve je krenulo od utakmice sa Borcem. Već sam sedeo jednom ili dva puta na klupi, ali nisam ulazio u igru. Vodili smo 6:0, tadašnji trener Ljubiša Tumbaković mi je rekao: Ajde mali da uđeš. Na kraju smo pobedili 10:0, to je i najveća pobeda Partizana. Nije mi se posrećilo da dam gol, iako su se svi saigrači utrkivali da mi nameste šansu – kaže Ilić.
Najdraži golovi i pobede vezani su za večite derbije.
– Svaki gol i pobeda nad Zvezdom su mi najdraži. Bilo je manje bitnih golova i pobeda, i onih zažnijih u duelu sa večitim rivalom, ali ja uvek imam isti osećaj – iskren je Saša.
Svaki navijač Partizana za utakmicu protiv Njukasla iz 2003. godine, kada je Partizan ušao prvi put u Ligu šampiona, kaže da je Ilić tada držao javni čas fudbala.
– Dve moje najveće pobede sa Partizanom su nad Njukaslom i Anderlehtom, tada smo se plasirali u Ligu šampiona. Njukasl je imao jak tim, mislim da je to jedna od najbolje odigranih utakmica Partizana u istoriji. A svi su nas otpisali posle poraza u prvom meču. Tada sam igrao svih 90 minuta, protiv Anderlehta sam se povredio i izašao – priseća se Ilić.
I poraze, baš kao i pobede…
– Gubili smo od Kroacije 5:0, od Slavije – 5:1. Naravno da sam ih zapamtio, ali su meni oduvek najteže padali porazi od Crvene zvezde.
Na pitanje do kada misli da igra, legenda kluba iz Humske odgovara:
– Stvarno ne znam. Ne razmišljam o tome, samo mi je bitno da Partizan ove sezone vrati titulu – zaključio je Ilić u razgovoru za Blic.
