Posle utakmice koja je odigrana (tačnije, prekinuta) u utorak između Srbije i Albanije diglo se dosta prašine, a čitava stvar dobila je svoje treće poluvreme.

Sa fudbalskog igrališta rat se preselio i na razne forume, a pisanije izvesnog Mira iz Splita najbolji je primer zdravorazumskog razmišljanja. Ono što je imao da odgovori jednom albanskom provokatoru ostaviće vas bez teksta i bezmalo oduševiti.

Njegovo odgovor vam prenosimo bez izmena:

“Posvećeno korisniku Komshija Hashim”.

„Ja bi tebi od srca čestita.

Ovo je povjesni dan za veliku albansku naciju. Izveli ste prvi let u povjesti albanskog naroda. Cili svit slavi braću Wrght, a vi sad možete slavit braću Rama.

Je daje malo čudno što ste za povjesni albanski let odabrali susjednu zemlju i da je to bespilotna letjelica, ali ni Amerikanci ne šalju odma na Mars žive ljude, polako i za koju godinu imat će te čovika koji se otisnija u nebo.

Jučerašnji dan velika Albanska nacija može slavit ka dan osnivanje Albanskog ratnog rakoplovstva i protuzračne odbrane.

Sinko Božji, ovo šta ste vi napravili u Beogradu je dno dna, ja da san na tvom mistu bi se pokrija ušima i ne bi pustija glasa od srama, a vi slavite. Šta slavite?

To šta je idiot svjesno stavija glave vaših sportaša na panj? To šta je ovo moglo završit krvoprolićen da nije bilo srpskih nogometaša? Ma, šta slavite da mi je znat?

Malicioznost i provokaciju u kojoj van nisu bitni ni sport, ni moguće posjedice koje će izazvat ta provokacija…

Zamišljan, šta bi se dogodilo na Maksimiru na utakmici između Hrvatske i Srbije da je ovakav avion ponija kartu velike Srbije. Ma, ne bi kume osta kamen na kamenu od srpske ambasade.

Samo, šta ni mi Hrvati, a ni oni Srbi, ne možemo ovako nešto blesavo i detinjasto smislit.

Sram vas može bit. Ne zbog ove provokacije, nego zbog reakcije vaših igrača i vaše nacije. Slavit to šta ste nekog uspili uvridit mogu samo jadni i mali ljudi.

Moja velika podrška srpskim nogometašima koji su se pokazali velikim ljudima i sportašima!”

Miro Split, 15. oktobar 2014. godine, 18.36.