Poznati sportski komentator Radio-televizije Srbije Duško Korać preminuo je jutros u Beogradu u 61. godini.
Korać je preminuo u Urgentnom centru, gde je bio na lečenju, nakon što mu je nedavno pozlilo posle prenosa odbojkaške utakmice.
Rođen je 1955. godine u Ivangradu (današnje Berane), gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
SPORTSKO SRCE PRESTALO DA KUCA: Preminuo legendarni komentator Duško Korać
Došao je u Beograd gde je studirao ekonomiju, a 1978. godine počeo je da radi u Radio-televiziji Srbije.
Dok je bio mlađi, radio je studijske emisije, a kasnije se fokusirao na specijalizovane emisije o određenim sportovima. U sportskoj redakciji radio je do poslednjeg dana.
Korać je prenosio sportska nadmetanja na velikim takmičenjima, a posebno će ostati upamćen po prenosima atletike, vaterpola, plivanja, odbojke, zimskih sportova…
Izveštavao je sa Olimpijskih igara, gde je pratio najznačajnije discipline i bio je veoma prepoznatljiv po komentarisanju. Bio je pet puta na Letnjim olimpijskim igrama i tri puta na Zimskim.
Spadao je u novinare koji imaju brojne poštovaoce i bio je cenjen među kolegama i sportistima.
Posebno oduševljenje iskazivao je komentarišući nastupe na atleskim takmičenjima Jelene Isinbajeve i Juseina Bolta.
Izjave Duška Koraća svi pamtimo kao duhovite i drugačije nego što smo navikli inače da slušamo, a vi se prisetite njegovih legendarnih misli.
– Ne može se protiv majke prirode! Ovo je pobeda sporta protiv farmacije! Ovo je pobeda sporta protiv onih koji se drogiraju.
– Bilo je 9:9 a sada je 13:9 i već je bronhi situacija, lakše se diše.
– Evo aviona sa našim zlatnim košarkašima, rula pistom beogradskog aerodroma.
– Danilo Dača Ikodinović prima čestitke i poljupce od svojih saigrača. I ja bih mu ih uputio samo da sam malo bliže.
– Dok su bile reklame niste ništa propustili, nastavila je onako kako je i krenula – očajno.
– Ovo je Keli Erikson, sićušna Šveđanka, skakačica u vis, a ovo je njena majka, mama Marija, koja prati svuda svoju ćerkicu i ne ispušta je iz vida. A čovek koga upravo vidite je snažni momak, Džon Godina, bacač kladiva. Njemu nisu potrebni ni mama ni tata da ga prate po takmicenjima.
– Sudija je uzeo prokulin kapi za oči i sada mnogo bolje vidi.
– Hoze Mari Perek priča sa majkom preko telefona i majka je pita: „Šta radiš?”. Ona kaže: „Pijem koka-kolu”. Atlanta je, dakle, grad koka-kole, ali mi ovde pijemo samo pepsi.
– Nasmej se, Juso, izbaci svu nervozu iz sebe, ja verujem da je svako pravo sportsko srce sada na njegovoj strani.
– Naši fudbaleri treba da plate travu što je prljaju, a ne da traže honorare, sram ih bilo.
– Ovaj atletičar je iz Nabimije.
– Uhapsite me danas, ali to je istina, to su činjenica.
– Ovde se daje novac nekome ko ima dve leve noge.
– Kako se zove onaj konobarsko-ribarski-ugostiteljski klub?
– Jusa i ja smo stari drugari.
– Pogledajte simpatičnu Norvežanku kako je dobila boju, lepo se osunčala ovde u Atini.
