Legendarne siledžije na fudbalskim terenima: Ovo su NAJGRUBLJI igrači!

Kao i u svakom kontaktnom sportu, u fudbalu ponekad dođe do grubljih startova. Ipak, neki igrači su pravi specijalisti za nasilje na terenu i zbog toga postali planetarno poznati. Podsetimo se nekih od legendarnih „siledžija” na terenu.

Sadašnji igrač Milana Najdžel de Jong poznat po nadimcima „Terijer” i „Kosilica” je prepoznatljiv i po sklonosti ka izuzetno grubim startovima. Jedan od svojih najstrašnijih poteza izveo je na utakmici sa najvećem značajem.

Holandski igrač je, kao što mnogi pamte, izabrao finale Svetskog prvenstva 2010. godine da pokaže da nije talentovan samo za fudbal, kada je izveo pravi kung–fu udarac. „Terijer” je tada svom snagom šutnuo Čabija Alonsa, i to đonom u grudi. Španca su tada izneli sa terena, dok je De Jong nekim čudom uspeo da izbegne isključenje.

Slične stvari su se ponavljale i dok je igrao za Mančester siti. Izgleda da je za De Jonga posebno bila inspirativna 2010. jer je tada u duelu sa „Svrakama” napravio još gori incident kada je startovao na Hatema Ben Arfu.

Francuz će dobro pamtiti meč jer je posle tog starta iznesen sa terena, a naknadno je utvrđeno da mu je De Jong slomio nogu ni manje ni više nego na četiti mesta. Zadivljujuće, Holanđanin ni tada nije dobio crveni karton. Zapravo, on je tokom profesionalne karijere isključen samo jednom, što je veoma iznenađujuće s obzirom na broj grubih startova. Iako je ostao na terenu, nova grubost je dovela do toga da neko vreme ne bude pozivan u reprezentaciju.

Za razliku od Holanđanina koji je bio sklon povremenim ispadima, sledeći fudbaler, Marko Materaci, znatno je češće bio u fokusu u negativnom kontekstu. Interesetno, u najpoznatijim incidentu po kojem se pamti, „Matriks” je zapravo bio žrtva. Naravno, reč je o još jednom finalu mundijala, ovoga puta 2006. kada je Italijan uspeo da isprovocira Zinedina Zidana.

Za razliku od ovog slučaja kada je protivnika povredio rečima (kako se kasnije saznalo psovao je Zidanovu sestru), Materacijevi rivali bili u situaciji da osete i fizički bol posle nekog od mnogobrojnih grubosti. Tokom karijere, današnji igrač-trener indijskog Čenejina „zaradio” je čak 28 crvenih i više od 60 žutih kartona.

Još jedan od igrača koji je sinonim za „prljave” poteze je defanzivac Reala i Portugala Pepe. Iz prave riznice njegovih grubosti, posebno se izdvajaju dva detalja. Jedan koji je izazvao mnogo pažnje je „El klasiko” iz 2012. godine kada je kramponima stao na ruku

Lionela Mesija.

Posle toga, Pepe je izdao čak i zvanično izvinjenje, pravdajući se da to nije namerno uradio. Ako mu i poverujemo da se to dogodilo slučajno, takav izgovor međutim nije bio moguć posle događaja koji su se desili tri godine ranije. U duelu sa Hetafeom, fudbaler Reala je prosto pomahnatio.

Kada se iznervirao što je protivnik Havijer Kaskero pao posle duela, Pepe je odlučio da ga višestruko kazni. Prvo ga je dva puta šutno, a zatim zgazio još nekoliko puta. Još dva igrača Hetafea koji su pokušali da zaštite saigrača su dobili po šamar od Portugalca.

U poslednje vreme, ipak, Pepe je potpuno „promenio list”. Od kako je tim Reala preuzeo Karlo Anćeloti, Portugalac je otišao u potpunu drugu krajnost. Ne samo da nije dobio crveni, pa čak ni žuti karton, već je napravio i najmanje faulova od igrača na svojom poziciji i naprasno se pretvorio u „najčistijeg” defanzivca Primere.

U istoj ligi odskora nastupa još jedan fudbaler sa mnoštvom grubih poteza. Reč je naravno o Luisu Suarezu koji je možda jedan i od najekstremnijih primera. Sjajni napadač ne samo da je spreman da protivnike šutira, gazi i čupa, nego je postao prepoznatljjiv čak i onima koji ne prate fudbal po spremnosti da ugrize protivnika što je pokazao čak tri puta. „Na meniju” Urugvajskog špica bio je i Bane Ivanović tokom duela Liverpula i Čelzijja.

Iako su mnogi igrači poznati po grubosti, retki su oni koji su uspeli i da se okoriste negativnom reputacijom kao što je to učinio Vini Džouns. Tokom igračke karijere bio je izuzetno agresivan što je često dovodilo do povreda protivnika i dugotrajnih suspenzija.

On je čak bio i narator kontroverznog videa iz sredine devedesetih koji je glorifikovao grubosti na terenu. Posle pojavljivanja kolekcije „prljavog” ponašanja na fudbalskom terenu, Džouns je naravno suspendovan, a čak je i doživeo da ga predsednik tadašnjeg kluba nazove „mozgom komarca”.

Beskrupulozni Džouns, tokom igračkih dana je 12 puta bio isključen, a postao je i rekorder po brzini dobijanja žutog kartona kada ga je sudija opomenuo posle samo tri sekunde na terenu. Jedan od njegovih ozloglašenih poteza koji se pamti po fotografiji je onaj kada je uštinuo Pola Gaskoina za testise tokom jednog kup duela. Brojne grubosti su velškom reprezentativcu paradoksalno donele više dobrog nego lošeg, pa je Džouns kasnije izgradio i filmsku karijeru. Naravno, na velikom platnu je uvek igrao „žestoke” momke, a posebno se pamti po ulogama u filmovima Gaja Ričija.

Da nepotrebno nasilje u fudbalu nije samo specijalitet muškaraca, pokazala je pre nekoliko godina američka fudbalerka Elizabet Lambert. Igračica Nju Meksika postala je prava Internet senzacija posle video klipa u kojem se vidi kolekcija njenih grubosti na meču protiv rivalki iz Jute koja više priliči nekom duelu u mešovitim borilačkim veštinama. Naime, Lambert je tada udarala pesnicom, šutirala i obarala protivnice povlačeći ih za kosu. Posle velikih osuda javnosti odlučila da progovori za medije. Njen izgovor je tada bila da „to na snimku nije ona” i da je njeno ponašanje uzeto van konteksta i da su je „prikazali kao čudovište”.