Nekadašnji košarkaš i više od deceniju posle penzionisanja ostaje legenda lige. On se proslavio ne samo sjajnim igrama, već i brojnim incidentima, tučama sa protivnicima, pljuvanjem navijača... Iako uvek izaziva kontroverze, mnogima će ostati omiljeni igrač svih vremena.
Čarls Barkli ostaće upamćen kao sjajan košarkaš koji je imao fantastičnu karijeru. On je bio najbolji igrač lige, jedanaest puta uzastopno je učestvovao na Ol-staru (a jednom je bio i najbolji pojedinac ovog meča), pet puta je izabran u idealnu petorku lige i svojevremeno je bio tek drugi NBA igrač koji je upeo da skupi više od 23.000 poena, 12.000 skokova i 4.000 asistencija.
Uprkos velih uspesima i sjajnim ciframa, prva asocijacija na ovog atipičnog košarkaša ipak će ostati njegov zapaljivi karakter koji ga je često dovodio u nezgodne situacije, ali zahvaljujući kojem je stekao kultni status koji prevazilazi svet košarke i nacionalne okvire.
Iako je visok samo 198 centimetara (baš kao i Džordan koji je u NBA ligu stigao iste godine), Barkli je igrao na poziciji krilnog centra. On je čak u svojoj autobiografiji tvrdio da je prava visina čak i 5 centimetara manja od zvanične. Uprkos tom potencijalnom ograničenju, on je zahvaljujući izuzetnom osećaju i volji uspeo ne samo da bude predvodnik lige po skokovima, već i jedan od najboljih igrača svih vremena na svojoj poziciji.
Jedna od stvari koja ilustruje njegov kvalitet je i činjenica da je bio član originalnog „drim tima“ sa kojim je stigao do zlata na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine (a sa reprezentacijom SAD je trijumfovao i na narednim Igrama u Atlanti).
Kada se osvrnuo na taj period, „ser Čarls“ je govorio da je to bilo vreme kada je najviše i najjače trenirao u svojoj karijeri. Baš kao i on, svi ostali saigrači iz „tima snova“ su želeli da pokažu da su upravo oni najbolji košarkaši na svojoj poziciji. Posle dvosatnog treniga paklenog intenziteta, igrači su imali priliku da poprave raspoloženje odlaskom na bazen. On što ih je posebno oduševljavalo, kako je Barkli naglasio, je činjenica da su u Evropi devojke bile u toplesu, što je prizor koji jnije mogao da se vidi sa druge strane Atlantika.
Barkli je zbog svoje zapaljive ličnosti i skolonosti da kaže sve što misli često bio u središtu raznih skandala. Među najpoznatijim je onaj iz 1991. godine kada je iznerviran stalnim uvredljivim „dobacivanjima“ jednog navijača hteo da ga pljune. On je tada promašio svoju nameravanu metu, čoveka koji ga je vređao na rasnoj osnovi, i pljunuo devojčicu koja je sedela ispred njega. Ceo događaj je izazvao dosta pažnje, a Barkli je u želji da se iskupi kasnije i sprijateljio sa neželjenog žrtvom i njenom porodicom, pa im je i kupovao ulaznice za NBA mečeve u želji da popravi svoju grešku.
Još neke situacije koje se pamte i u kojima je „ser Čarls“ pokazao kako može lako da plane su i fizički sukobi sa Šekilom O’Nilom, čovekom kojem bi se malo ko zamerio, ili tuča sa Bilom Lejmbirom koja mu je donela rekordnu finansijsku kaznu. Sukobljavao se i saigračima, pa su tako nesuglasice sa Skotijem Pipenom u periodu sa kraja karijere, kada su obojica igrali u Hjustonu, doveo do toga da bivši igrač Bulsa bude trejdovan iz ekipe.
Kao što je pomenuto, Barkli je bio atipično nizak za svoju poziciju. Nizak rast umalo ga je sprečio da se bavi košarkom, pa je tako čak i u trećoj godini srednje škole nije uspeo da uđe u školski tim jer nije imao ni 180 centimetara. Na sreću, sledećeg leta je drastično porastao, čak 20 centimetara do svoje konačne visine koja opet nije ništa specijalno po košarkaškim standardima.
Još i više nego sa visonom, Barkli je imao gomilu problema sa svojom preteranom težinom. Što je najgore, ponekad čak i namerno. U godini kada je trebalo da dođe u NBA ligu, bilo je nagovešteno da će ga izabrati Filadelfija sa pete pozicije. Ipak, čelnici “Siksersa” su mu dali uput da mora da smanji težinu ispod 130 kilograma, u čemu je i uspeo. Problem je nastao kada je Barkli shvatio kolika će mu biti plata. Agent mu je nagovestio da će mu plata biti izuzetno minimalna zbog ograničenja i pravila koja tada nisu dozvoljavala probijanje „selari kepa“.
U timu u koji je trebalo da stigne, već su igrale legende poput „doktora Džeja“ – Džulijusa Irvinga, njegovog kasnije mentora Mozesa Malouna i Morisa Čiksa. Da bi izbegao „minimalac“, Barkli je odlučio da se drastično ugoji, iako je za to imao samo dva dana. Sve do drafta Barkli je jeo neverovatne količine visokokalorične hrane i za samo 48 sati je nabacio čak 20 kilograma. Ipak, njegov plan se izjalovio kada ga je Filadelfija ipak izabrala. Za razliku od ostalih košarkaša, on nije slavio ulazak u NBA.
Na klupskom novou, najveći uspeh bio mu je nastup u velikom finalu 1993, prve godine kada je postao član Finiksa i tokom sezone koje je osvojio trofej namenjen najboljem igraču lige. Uprkos odličnoj igri pa i tripl-dablu na jednom od mečeva finalne serije, njegovi Sansi su ipak posle šest utakmica poraženi od Bulsa predvođenim Džordanom.
Sada već odavno penzionisani košarkaš, Barkli radi kao saradnik više medija i još uvek privlači pažnju svojim „dugim jezikom“ i činjenicom da o svemu i svačemu ima sopstveno karakteristično mišljenje. Kako je on jednom prilkom objasnio, svi cene njegovu brutalnu iskrenost, ali samo do trenutka kada se njegovo mišljenje slaže sa njihovima. Zbog svoje svojeglavosti i snažnog karaktera, Barkli i danas ostaje jedan od najkontroverznijih, ali i najvoljenijih košarkaša.
