Legendarni francuski igrač, Zinedin Zidan, poznat je po svojim vrhunskim kvalitetima i ogromnom talentu koji je i najviše zaslužan za veliki trag koji je ostavio u svetu fudbala. Ipak, imao je on i dozu besa koju je vešto skrivao, ali nekako, čini se, ispoljavao je na veoma čudne načine. Posledica toga su i "onih" 14 crvenih kartona koje je sakupio tokom svoje karijere. Ta grubost je donekle i bacila bledu senku na uspeh koji je postigao, jer ga pamtimo i po tučama, grubim startovima, šamarima...
Provociranje protivnika bilo verbalno ili fizički je dozvoljeno sve dok je u granicama fer-plej igre, dok nisu ugroženi igrači, sudije, a sa njima i fudbalska pravila. Zdrava provokacija je preduslov kvalitetnoj igri, tvrde psiholozi.
U nekim fudbalskim zemljama kao što su Italija, Engleska, zemlje Južne Amerike uskraćivanje provokativnog nadmetanja, uskraćuje i celokupan užitak fudbalske igre. U svemu ovome, možemo i tražiti neko opravdanje za ponašanje Zinedina Zidana dok je bio na fudbalskim terenima, jer je često bio i meta provokacije, baš kao i na Mundijalu pre devet godina.
U finalu Svetskog prvenstva glavom 2006. godine u Nemačkoj, Zidan je udario italijanskog fudbalera Marka Materacija jer je „uvredio njegovu majku i sestru”.
Italija je tada pobedila Francusku posle boljeg izvođenja penala (5:3), u regularnom delu bilo je 1:1. A Zidan je isključen u 110. minutu zbog udaranja Materacija glavom u grudi.
Izvinjavam se deci koja su to gledala. Moj postupak je neoprostiv… Naravno da to nije trebalo da učinim. Želim to da kažem jasno i glasno pošto je to videlo dve do tri milijarde ljudi i nekoliko miliona dece.
Ovaj događaj inspirisao nas je da „bacimo pogled” na najzanimljivije incidente u kojima je učestvovao i zaradio „crvendaće” nestašni, ali legendarni fudbaler…
18. 09. 1993 u 37. minutu na utakmici Marsej – Bordo, Marsel Desai ga je udario laktom, na šta je Zidan odgovorio pesnicom u glavu.
22. 08. 1995 na utakmici kupa UEFA protiv nemačkog Karlsruea zakasneli udarac Torstena Finka kaznio je šamarom. Njegov komentar je bio: „Nemam opravdanje.”
27. 10. 1995 jedan nemilosrdni start u noge Federika Mendija doveo ga je do isključenja u 83. minutu, iako je Bordo vodio sa 2:1
21. 09. 1996 na gostovanju u Peruđi u prvom poluvremenu je požuteo zbog grubog starta, a isto je uradio u drugom poluvremenu, pa je morao da napusti teren.
05. 01. 1997 na utakmici Parma – Juventus viđena su četiri isključenja, među njima je bio i Zidan koji je teren napustio zbog razmene udaraca pesnicama sa Enrikom Kiezom.
17. 06. 1998 na Svetskom prvenstvu protiv Saudijske Arabije skočio je kako bi izbegao klizeći start Fauda Amina, ali je pri doskoku nagazio na njegov kuk. Francuz je ovaj incident kratko prokomentarisao: „Nisam zaslužio crveni karton, odluka je prestroga!”
26. 09.1998 uklizao je sa obe noge Paolu Sousu na utakmici Juventus – Inter. Posle meča, Zidan je (naravno) imao obrazloženje: „Moje namere nisu bile ratoborne”
26. 09. 2000 protiv Deportiva na domaćem terenu naleteo je đonom na Emersona, ali nije uspeo da ga pogodi. I pored toga je pocrveneo: „To je nepravda, nisam zaslužio crveni karton” pravdao se Zidan.
24.10.2000 na utakmici Juventus – Hamburger sudar sa Kenzom koštao je Zidana desetog crvenog kartona. Naime, on je pri podizanju glavom udario u donju vilicu nemačkog fudbalera koji je dobio lakši potres mozga.
Činjenica je da su dobri fudbaleri stalno na granici faula protivničkog igrača, što im ne opravdava narušavanje ferpleja. Na sudijske kazne i odluke niko nije imun. Ali, sačuvati mirnoću i stabilnost do zadnjeg minuta je osnovna za postizanje željenog cilja.
