Nije se nadala da će Mesi ikada pročitati ove reči, a dogodilo se da njeno pismo čitaju milioni ljudi širom planete. Pogledajte i vi šta je jedna argentinska učiteljica poručila idolu svojih đaka.

 

Leo Mesi je šokirao planetu, naročito Argentince!

Kada se suočio sa trećim porazom na trećem uzastopnom reprezentativnom takmičenju u – tri godine (!?) – ponajbolji fudbaler sveta i jedan od najvećih igrača koje je Argentina ikada imala odlučio je da kaže zbogom “gaučosima” već u 29. godini.

Ne samo da mediji u Argentini odbijaju da poveruju da je to konačna odluka, i sami navijači su ti koji toplim rečima žele da odbrovolje magičnog fudbalera, kojeg očigledno nešto veliko muči vezano za nastupe za nacionalni tim.

Jedna od njih je i učiteljica Johana Fuks, čije je otvoreno pismo Mesiju brzo postalo hit u Argentini, a potom i celom svetu.

Evo kako se Johana obratila Leu…

“Lionele Mesi,

“Verovatno nećete nikada pročitati ovo pismo. Ali, obratiću vam sve svejedno, ne kao fudbalski navijač, već kao učiteljica iz Argentine, koja je poput vas izabrala profesiju kojom se bavi i koju voli”.

“Mogla bih da vam pišem o vašem veličanestvenom talentu za najpopularniji sport u mojoj zemlji, o zadovoljstvu koje mi daje saznanje da sam deo generacije dovoljno srećne što može da gleda magiju koja stiže iz vaših kopački, o poštovanju i divljenju koje zavređujete u svakoj zemlji sveta. Ali, to bi samo poslužilo kao ponavljanje klišea”.

“Umesot toga, pokušaću da vam se obratim za pomoć u mnogo većem izazovu od onog s kojim ste se ikada suočili, da mi pomognete na teškom zadatku da ispravno vaspitavamo decu, koja vas doživljavaju kao fudbalskog heroja i primera koji treba pratiti”.

“Koliko god ljubavi i predanosti da unesem u svoj posao, moji učenici nikada neće biti fascinirani kao kada gledaju vas. A, sada gledaju kako njihov najveći idol odustaje. Preklinjem vas da ne dajete zadovoljstvo mediokritetima, onima koji, frustrirani zbog toga što nijedan od snova nisu ostvarili, govore u ime ostalih jer je to dozvoljeno i lako”.

“Ovo vam govori učiteljica koja se, uprkos razlici između nas, suočava sa tom užasnom argentinskom navikom da se tuđi posao omalovažava, da je recimo postizanje golova lako poput podizanja kuće ili nečije budućnosti”.

“Molim vas nemojte odustati, nemojte da moji učenici pomisle kako ova zemlja ceni samo pobede i da su one najvažnije. Nemojte im pokazati da, bez obzira koliko ste uspešni u životu, nećete uspeti da učinite sve srećnima i, što je najgore, nemojte učiniti da pomisle kako moraju da žive da bi nekoga činili srećnim. Nemojte im poslati tu pogrešnu poruku da je, uprkos tome što ste prevazišli toliko poteškoća i iskušenja, uprkos tome što ste se od malena borili da postanete trijumfalan čovek kakav ste danas, moguće da sve popusti pod kritikama zavidnih ljudi koji bi u dubini duše ubili da mogu da budu na vašem mestu”.

“Ako neko kao što ste vi, ko ima porodicu uz sebe, ko ima lično bogatstvo i podršku velikog broja ljudi, ne može da se izbori sa takvima, kako oni da poveruju da su sposobni da se izbore sa takvim borbama iz dana u dan?”

“Ja im ne govorim o tome kako Mesi divno igra fudbal, već o tome koliko je hiljada slobodnih udaraca bilo potrebno na treninzima da bi se lopta plasirala u taj gornji ugao koji ne može da dohvati nijedan golman. Govorim im o Mesiju koji prima injekcije protiv bolova ne zna im se broj da bi mogao da nastavi da živi svoj san, o Mesiju koji sa svim novcem koji poseduje i dalje pomaže mladim ljudima u njihovim teškim trenucima, o odraslom Mesiju, koji podiže svoju porodicu i suočava se sa najvažnijim zadatkom na svetu, da bude dobar roditelj, o Mesiju koji u sred meča štiti navijača koji ga je vređao da na kraju ne bude povređen od strane redara i policije, o Mesiju koji može čak i da promaši penal, jer nas naše greške čine ljudskim bićima, koja čak i kada se radi o najvećem svih vremena ne mogu da budu savršena i nepogrešiva”.

“Ne odustajte, ne gurajte od sebe taj dres s bojama svoje zemlje, jer kada obučete dres postajete Argentinac koji predstavlja sve nas. Ne očekujemo svi mi samo zlatne medalje i pehare da bismo bili ponosni što ste jedan od nas. Molim vas nemojte učiniti da moji učenici pomisle da je tragedija izgibiti i da se ljudi cene po tome koliko su trofeja stavili u vitrinu. Nemojte da pomislite da izgubiti utakmicu znači izgubiti i slavu i čast”.

“Moji učenici moraju da razumeju da su najveći heroji, bez obzira da li se radi o lekarima, vojnicima, učiteljima ili fudbalerima, oni koji će uraditi sve što mogu da drugima bude bolje, ne očekujući da će im bilo ko biti zahvalan na tome, znajući da će trijumf biti zasluga svih, a poraz samo njihova lična odgovornost. Iako su dali sve od sebe… Jer, na kraju, oni su bili ti koji su imali hrabrosti i volje da se bore i prevazilaze poraze sa hrabrošću i integritetom, iako im je ceo Univerzum govorio da nikada neće uspeti”.

“Jednog dana oni će biti nagrađeni najvećom pobedom koju je moguće ostvariti – osećaće se srećno zbog sebe samih, zbog demona s kojima su morali da se suoče kako bi učinili da oni nestanu”.

“Dok svi govore o fudbalskoj lopti, ja sam ona koja veruje u snagu vašeg srca”.