Crno-beli nastavljaju sa pobedama u ABA ligi. Košarkaši Partizana su u subotu, u prepunoj hali Pionir, uknjižili i šesti trijumf u nizu, pobedivši Igokeu i tako zadržali četvrto mesto regionalne lige posle 19. kola. Mladi centar kluba iz Humske, Nikola Milutinov, ne opterećuje se potencijalnim rivalom u plej-ofu, koji je sve izvesniji.
Zvuči dominantno kada se izgovori šesta uzastopna pobeda u regionalnom takmičenju, ali košarkaši Partizana nisu tek rutinski „oduvali” srčanog rivala iz Laktaša. Čak bi i konačnih „plus devet” moglo da prevari one koji preksinoć nisu bili u punom „Pioniru”. Umesto da dvocifrena razlika (59:49) na startu poslednje četvrtine bude zamajac da se Igokea „slomi”, usledilo je skoro pet minuta „uživanja” u roli favorita, dok gosti nisu zapretili da totalno otope minus. Sportsko kockanje se završilo bez posledica po aktuelnog srpskog šampiona, ako se izuzmu pedagoške, verbalne mere trenera Vujoševića u svlačionici.
– Nije trebalo da bude, ali je na kraju bilo teško. Umesto da „prelomimo” utakmicu na plus deset, kada je sve bilo u našim rukama, protivnik se vratio u igru. Imali smo oscilacija, ali posle svega, najvažnije je da smo slavili i da nismo prekinuli uspešan niz – priča Nikola Milutinov, piše „Sport”.
Mladi centar ne traži opravdanje za padove, koji su doneli „nešto” drame u finišu, ali kaže:
– Cele protekle nedelje smo jače trenirali, teže smo ušli u meč i sa težinom smo se kretali. I to je uticalo da ne držimo jači i konstatni ritam svih 40 minuta.
Cedevita, čije je treće mesto mnogo primamljivije crno-belima od trenutno četvrte pozicije, u mogućem raspletu za plej-of, i dalje beži „dve” pobede.
– Kako smo započeli sezonu, kompletirajući se u hodu, u jednom trenutku je bilo pitanje kako ćemo se uopšte naći u kvartetu, koji će se kroz doigravanje boriti za naslov. Istina je da je mnogo teže dostići i prestići jadranskog vicešampiona, jer imaju i bolji međusobni skor sa nama. Ali, ne opterećujemo se sa onim što može da se desi na kraju sezone u regionalnom takmičenju. Svaka nam je utakmica izuzetno važna, pa i sledeći okršaj u Skoplju protiv MZT. Potrudućemo se da uvek budemo maksimalni, a za to ima osnova jer igramo sve kvalitetnije, uprkos oscilacijama tokom neke utakmice. Uopšte nije važno protiv koga ćemo igrati, Crvene zvezde ili nekog drugog u polufinalu. Važan je nivo na kojem igramo, a još ima prostora da se „lestvica” diže uvis. Zato i verujem da imamo ogromne šanse da izborimo vizu i od jeseni ponovo zaigramo u Evroligi, kao što je Partizan radio godinama unazad – proradio je „nerv” i kod rođenog Novosađanina, koji je u smiraj prošle godine zakoračio u treću deceniju.
Nikola Milutinov je protiv Igokee, na parketu proveo više od tri četvrtine, kako već lagano navikava okolinu, bio dominantan u skoku (8+1), ali nešto slabiji egzekutor sa njegovih, šuterskih (8-3) pozicija. Vizuelni doživljaj, bez bacanja pogleda na papir, kao da ga je bilo svuda „pomalo”. Ali, umeo je pozicioni konkurent (Duško Bunić) da oteža put do 12. trijumfa crno – belih.
– Polazilo mu je za rukom kada smo slabije dejstvovali u odbrani, pa je znao da pravi probleme, što je već moja najveća odgovornost – samokritičan je Milutinov.
Slična reakcija stiže i kada se generalno spomenu njegove sve bolje partije i evidentan napredak momka koga srpski zaljubljenici u košarku s pravom vrlo brzo očekuju u nacionalnom seniorskom dresu.
– Najzadovoljniji sam kada timski odigramo najbolje što možemo. Kada je na početku ABA lige bilo teško, kada smo gubili, nisam ni ja bolje „izgledao” – konstatuje crno-bela „jedanaestica”.
JOŠ KOJA REČ O NAVIJAČIMA
MA, STRAŠNI SU…
Duško Vujošević, pored igrača, kao da „trenira” i navijače Partizana NIS. Ako su prvotimci protiv Igokee znali da „pogube” ritam, onima na tribinama, to nije moglo da se desi. Ne samo da nisu stali skoro dva sata, u hladnoj i kišovitoj subotnjoj noći, nego su bezgrešno znali kada da zagrme ne bili se rivalu „stegla” krv u žilama, a miljenicima još porasla krila. Grobari polako, ali sigurno postaju sociološki izazov...
– Ne znam šta da kažem, a još manje umem da objasnim. Kao da smo usred evroligaških obaveza. Samo najkraće – mnogo su „strašni” i, mnogo im hvala. Nadam se da ćemo na kraju znati da im se odužimo – kaže Milutinov.
A skoro dupke „Pionir” ne bira rivale onih koje obožava. Sa pesmom se počne i završi, i kada dobiju, i kada izgube…
