– Ovim putem želim javno da se obratim i otklonim svaku sumnju i bilo kakvu neizvesnost oko mog daljeg statusa u Partizanu. Podneo sam ostavku zbog meni neprihvatljive situacije, u kojoj se moj klub nalazi. O tome s pravom mogu da sudim, jer sam za 25 godina fudbalske karijere, prošao crno-beli put od odanog igrača do predanog trenera – naveo je Mirković.
Kako ističe, ostavka nije njegov moralni čin.
– Ne! Ja sam sve radio kako sam najiskrenije mislio i najbolje umeo. To je moj manir i moje vaspitanje, ljudsko i sportsko: pošteno i hrabro – i na terenu i na klupi. To nikako ne znači da sam trener bez greške. Uvek sam spreman za stručnu analizu i odgovornost za sopstvena dela. Svoj teret nosim sam i bilo bi pošteno da svako nosi svoj. Tako bi bilo lakše Partizanu! – navodi Mirković.
Mirković navodi da se izvinjava svima koji su pomislili da je rastanak mogao da bude drugačiji.
– Možda je i mogao, ali ovo je konačna odluka čoveka, koji beskonačno voli Partizan. Zato molim sve prave partizanovce da uvaže moj stav i da ga poštuju. I na kraju, iz sve snage aplaudiram svakom mom igraču i stručnom saradniku ponaosob. Uvek smo bili prava grupa, nije nas napuštao timski duh i to u izuzetno teškim okolnostima, koje samo mi znamo.
Uvek zajedno, delili smo istu sudbinu kao velike ekipe i to treba da ostane najjači utisak naše saradnje. Rezultatski, nismo bili najbolji, to treba da priznamo, a ko poznaje današnji fudbalski poredak to svakako i razume. Želim im svu sreću u nastavku karijere – kaže Mirković.
Prema njegovim rečima, vreme je da sada zastane, i zbog Partizana i zbog sebe.
– Između Partizana i mene nikada neće stajati barijere. Tužan sam što mojim dolaskom nisu rešeni problemi kluba, ali biću najsrećniji čovek na svetu ako moj odlazak bude prekretnica ka novim odlukama, novim okolnostima, novim ljudima i novom vremenu dostojnom slave šampionskog Partizana… One koju pamtim iz igračkih dana – poručio je Mirković.
