U drugoj sezoni drugog mandata na čelu londonskog Čelzija, tim Žoze Murinja je veoma uverljivo osvojio Premijer ligu, dok je u Ligi šampiona zaustavljen već u osmini finala. Londonski „Plavci“ sve bliže su stilu ovog trenera koji obično prate izuzetni rezultati. Istina, ova filozofija ne uključuje posebno atraktivnu igru i nije toliko prefinjena, već više podseća na tenk koji gazi rivale. Da li će ovaj pristup i igrači po ukusu Portugalca sledeće godine moći da urade ono što Murinjo nije uspeo tokom prvog boravka u ekipi i osvoje Lige šampiona?
Pobedom protiv Kristal Palasa u kojoj je Eden Azar postigao jedini gol iz penala, Čelzi je tri kola pre kraja Premijer lige već i matematički osvojio ovo takmičenje i to na izuzetno impresivan način. „Plavci“ su praktično čitav šampionat proveli na samom čelu tabele. Osim kratke pauze izmeću drugog i trećeg kola, „Penzioneri“ su bili vodeći tim u Engleskoj i tako postavili novi rekord po broju provedenih sedmica na čelu. Iako ih rivali peckaju pesmama o njihovoj „dosadnoj“ igri, ekipi Čelzija to baš i ne smeta previše, jer su vlasnici pehara Premijer lige.
Za kratko vreme provedeno u novom-starom klubu, Žoze Murinjo je doveo tim iz Londona do pete titule u istoriji. Prva od njih je bila još sredinom pedesetih, sledeće dve su stigle kada je Portugalac prvi put došao u Čelzi, dok je jedina u novijoj istoriji bez Murinja na čelu osvojena 2009. pod vođstvom Anćelotija. Ipak, borba za evropski tron je ove godine prekinuta ne tako slavno, kada je Pari Sen Žermen izbacio „Plave lavove“ zahvaljujući većem broju postignutih golova u gostima. Još jednom, Murinjov Čelzi nije uspeo da osvoji „ušati trofej“.
To mu nije pošlo za rukom ni u prvom mandatu, iako je i u prethodnom (Porto) i sledećem (Inter) klubu to uspevao, uprkos mnogo manjim izgledima, pa i budžetima za transfere. Paradoksalno, po njegovom odlasku je i Čelzi uspeo da osvoji najjače evropsku takmičenje i to u godini kada je Di Mateo preuzeo klub od Viljaša-Boaša koji je za Ambramovičeve standarde imao očajnu sezonu u nacionalnom prvenstvu. Kada je 2012. Čelzi pokorio Evropu, u Engleskoj je bio tek šesti.
Može se smatrati da je manjak uspeha, odnosno srebrnine u Evropi i odveo Murinja iz Londona u prvom navratu. U njegovom odustvu promenilo se mnogo toga u ekipi, skoro sve osim ambicija bogatog vlasnika i očekivanja navijača.
Nakon što je drugi put stigao na čelo ekipe Čelzija na početku prethodne sezone, Žoze Murinjo bio je pred teškim zadatkom. Naime, on je preuzeo ekipu koja je tri godine pre toga pravljena u suprotnosti sa njegovom fudbalskom filozofijom.
Tim je sve više „punjen“ spretnim i tehnički potkovanim fudbalerima, jer je bilo poznato da bi Roman Abramovič najviše voleo da njegov tim predvodi Pep Gvardiola. Ipak, planovi ruskog milijardera su propali kada je Gvardiola ipak izabrao minhenski Bajern kao novu destinaciju.
Abramovič se tada okrenuo provernim vrednostima i odlučio da vrati trenera sa najdugovečnijim stažom na čelu „Plavaca“ od kako je Rus postao vlasnik ekipe i Murinjo, koji je u međuvremenu trenirao Inter i Real, ponovo je preuzeo kormilo ekipe.
Problem po povratku „Specijalnog“ u London bio je sastav ekipe. Kako je to jedan novinar “Dejli mejla” u to vreme slikovito primetio, Murinjo je preuzeo Ferari, a poznato je da on ne voli takav stil, već da preferira tenk. Nije bilo šanse da mu u veznom redu igra mnoštvo fudbalera koji su niži od 180 centimetera i lakši od 80 kilograma, bez obzira koliko su spretni sa loptom.
Usledile su velike i hrabre promene u ekipi, potpuni remont koji je još u toku. Tim je napustio Huan Mata koji je prethodno dve godine uzastopno bio najbolji igrač tima. Iz Čelzija su doćli pa ubrzo došli pa otišli i fudbaleri poput Kevina de Brujnea, Andrea Širlea, klub je napustio i najbolji strelac tima u istoriji Frenk Lampard, kao najskuplji defanzivac u istoriji fudbala otišao je David Luiz…
Sa druge strane, u drugom pravcu su stigli Nemanja Matić, Dijego Košta, Felipe Luiz, Sesk Fabregas, vratio se Didije Drogba…
Promene su bili u velikoj meri bile uslovljene Murinjovom filozofijom, ali to nije bio jedini uzrok personalnih izmena u sastavu. Čelzi je za razliku od mnogih evropskih giganata poslovao u skladu sa finansijskim fer-plejom, pa je nova pojačanja pravdao skupim odlascima fudbalera koji su u novim sredinama postajali nosioci igre.
Ovom spretnom mešetaranju svakako još nije kraj i ostaje da se vidi kakve je sve transfere Murinjo zamislio za natredni prelazni rok, kao i da li će nova pojačanja sledeće godine pomoći Žozeovom tenku da sruši rivale kao što su Bajern, Real i Barselona.
