Krilni centar Real Madrida i reprezentacije Španije, Felipe Rejes je u poznim igračkim godinama, ali još uvek pruža vrhunske partije. U 35. godini, i uprkos činjenici da na terenu provede najviše pola utakmice, Rejes je uspeo da nađe svoje mesto u idealnim petorkama Evrolige i španskog prvenstva. Što je još važnije, najkorisniji igrač Endesa lige je konačno osvojio elitno klupsko takmičenje Starog kontinenta.
Dugo i strpljivo čekanje konačno se isplatilo Felipeu Rejesu. U svojoj 18. profesionalnoj sezoni, a 12. u dresu Reala, sjajni krilni centar i kapiten Madriđana napokon je bogatoj zbirci trofeja dodao i Evroligu. Sada je Rejes osvojio sve što je mogao na klupskom nivou (Evroliga, ULEB kup, triput nacionalno prventstvo i četiri puta kup), dok mu na reprezentativnom nivou posle osvajanja svetskog i (dva puta) evropskog zlata nedostaje samo prvo mesto sa olimpijskih igara (dva puta je sa „Crvenom furijom“ osvajao srebro).
Karijeru je gradio postepeno, a iako je već napunio 35. godinu, Rejes ne namerava da se zaustavi. I u poznim godinama, njegova igra je na konstantnom nivou što i pokazuju i brojna individualna priznanja koje je ove godine dobio. Prvi put od kada igra, Rejes je ove sezone uvršten u idealnu petorku Evrolige.
Takođe, zahvaljujući sjajnim igrama je ne samo izborio mesto i u idealnoj petorci španske lige, već je i proglašen za najboljeg košarkaša regularne sezone (nakon što je beležio 12 poena, 5,5 skokova i imao indeks korisnosti od 15,5). Njegov Real pohod na prvenstvo u plej-ofu započinje protiv Gran Kanarije i u ovom takmičenju je svakako favorit.
Treba reći da je Rejes mesto u idealnih pet elitnog evropskog takmičenja izborio ne samo uprkos poznim igračkim godinama, već i činjenici da na parketu prosečno provodi oko dvadesetak minuta. To je uzrokovano i činjenicom da Rejes nije zvezda svog tima. Međutim, on je pravi timski igrač koji je u stanju da maksimalno iskoristi svoju minutažu i da doprinese uspesima tima. Ovo se vidi i u španskoj reprezentaciji gde je takođe važan član i pored velikog broja kvalitetnih igrača koje Španci imaju na centarskim pozicijama.
Kad zatreba, on je u stanju da bude i centralni igrač svoje ekipe što se vidi i po trofejima za MVP-ja finala španskog prvenstva koje je uzeo 2007. i 2013.
Rejes se izuzetno dobro kreće i postavlja se kako u odbrani tako i u napadu i čini dosta stvari koje se i ne vide u statistici. Ono što se vidi, a što je svakako posledica velike borbenosti su skokovi u napadu, za koje je Španac pravi specijalista.
Sa ovakvim stilom igre i mentalitetom nije ni čudo da je i u ovako jakom timu uspeo da izbori mesto kapitena i lidera. On se ne libi ni da se služi prljavijim sredstvima zbog čega nije omiljen među protivničkim navijačima. Jedan od igrača koji ga svakako pamti po zlu je i Pero Antić koji je izvukao deblji kraj posle nesportske reakcije Rejesa, kada su crveno-beli igrali protiv Reala pre više godina.
Krilni centar Reala je rođen u Kordobi, ali je celokupnu karijeru vezao za Madrid. On je inače i rođeni brat devet godina starijeg Alfonsa Rejesa, koji je takođe ikona španske košarke. Posle igranja za omladince Estudijantesa, Felipe Rejes je igrao i za rezervni tim ove ekipe. Seniorima se konačno priključio 2001. iako je debitovao par godine ranije. U manjem madridskom klubu nastavlja da igra još tri sezone i stiče reputaciju svestranog i borbenog igrača koji je u stanju da u svakom meču bude veoma blizu dabl-dabl učinka.
U dresu Reala, Rejes je pokazao da može da se takmiči na najvišem nivou. Njegove igre su svake godine konstantno dobre, ali opet ne i spektakularne. Po broju poena je uvek bio blizu dvocifrenom učinku, a igrač koji je specijalizovao koševe sa male udaljenosti nikada u Evroligi nije davao više od 13,5 koliko je imao u najefikasnijoj sezoni. U elitnom evropskom takmičenju, njegov rekord po broju poena je tek 23.
Međutim, Rejes već godinama uspeva da pronađe pravu meru i da tako doprinese uspesima svojih ekipa koje po pravilu uzimaju najvažnije trofeje.
