Nije lako ispuniti patike slavnog oca, ali ovaj mladić je na dobrom putu! Da li prepoznajete SINA ČUVENOG KOŠARKAŠA?

Nije lako ispuniti patike slavnog oca, ali ovaj mladić na dobrom je putu da to učini. Mlada košarkaška nada Balša Koprivica danas je na K1 televiziji govorio o planovima „Partizana“ i njegovim ličnim ciljevima i stremljenjima u budućnosti.

Printscreen

Za početak, našalio se da je oca „prešišao“ još kada je imao 14 godina.

– Još sa 14 godina sam prevazišao oca po visini, visok sam oko 2,15, a on je oko 2,6. U Beogradu nisam živeo od 2012. godine i ovde se odlično osećam, u svom gradu. Sa 12 godina sam otišao u Ameriku sa željom da tamo gradim profesionalnu karijeru, ali ukazala se ova prilika. Došao je Željko Obradović i on je čovek koji ima viziju i želi da vrati „Partizan“ na mesto na kojem bi trebalo da bude i srećan sam što sam tu – kazao je s blagim i skromnim osmehom u emisiji „Kec na jedanaest“ mladi Koprivica.

Kazao je da Željka sigurno poznaje još otkad je bio beba, ali da je priliku da ga upozna dobio tek sada, otkako su u istom timu.

– Kada se kaže Željko Obradović prvo na šta pomislim je disciplina. On je čovek koji je toliko stvari učinio ne samo za košarku već i za Srbiju. Veliki respekt gajim prema njemu i drago mi je da sam uspeo da ga upoznam i da dođem u „Partizan“. Dosta je mladih igrača i iz naše zemlje i sa strane i mislim da je to njegov cilj – da unapredi igrače i napravi ekipu za budućnost. Mislim da smo na pravom putu – optimista je Balša Koprivica.

Pre desetak dana njegov otac Slaviša i cela ekipa „Partizana“ proslavila je veliki jubilej – 30 godina od osvajanja titule evropskog šampiona.

– Divno je bilo videti te igrače i upoznati ih. Uradili su veliku stvar osvajanjem te titule i mislim da Željko ima nameru da se to ponovi, i svi verujemo da će biti tako. U aprilu prošle godine sam dobio poziv da dođem u Beograd, ali još je tada bilo rano, odlučio sam tek u avgustu. Nije se tada još uvek znalo ko će biti trener i bila je to jedna od opcija u mojoj glavi. Tata mi je rekao da sačekamo da vidimo ko će biti trener. I kada smo saznali da je to Željko Obradović, odlučio sam da je „Partizan“ klub u kojem ću igrati. Tata je tu, prati me i uvek je tu da mi se nađe. Nervira se uvek kada gubimo, ali uvek je tu i da bodri kada smo dobri. Podrška mi je, velika – rekao je Koprivica na televiziji K1.

Amerika

Balša je već sa pet godina izrazio želju da se bavi košarkom.

– Tata je rekao da još malo sačekam i tek sa sedam sam počeo da se bavim košarkom u jednom malom klubu u Beogradu koji čini mi se više ne postoji. Posle dve godine prešao sam u „Partizan“. Slaviša je uvek govorio da se tek oko 15 godine vidi može li neko da se bavi košarkom profesionalno. To je uvek bio moj cilj – rekao je Balša u emisiji „Kec na jedanaest“.

– Osvojili smo zelenu kartu 2009. godine, i turistički smo obilazili Ameriku tri godine zaredom. Konačno, 2012. godine smo odlučili da se preselimo tamo. Tamo se uglavnom daju sportske stipendije, ali ja sam bio i odličan đak pa sam i po tom osnovu dobijao stipendije.

Istakao je Balša Koprivica i da je sada, kada je postao profesionalac, mnogo lakše nego kada je kao dečak pravio svoje prve košarkaške korake.

– Tada je čini mi se bilo mnogo više odricanja. Sada je lakše, ali, to sve zavisi od čoveka. Cilj „Partizana“ je da igramo dobro, da probamo da osvojimo ABA i našu domaću ligu. Fokusirani na naredne utakmice. Moj krajnji cilj jeste NBA i smatram da ću ga ispuniti sa dosta rada i truda, ako nastavim da radim to što radim.

Jokić

Jedan od košarkaških uzora mladom Koprivici je i Nikola Jokić.

– Verovatno bi mu bilo lakše da nije iz Srbije, ali mislim da je Jokić toliko toga dokazao da su ga svi igrači, pogotovo Amerikanci, veoma uvažili. Pogotovo otkako je prošle sezone poneo titulu MVP-a. Verujem da će ga gledati kao jednog od najboljih centara ikada i kada završi karijeru. Za mene uzori su Vilt Čemberlen, jer mi se jako dopada način na koji je igrao, a koji je bio neuobičajen za to vreme. Potom Hakim Olajdžuvon, a sada naravno Jokić. Ono što on radi na terenu, nije se do sada videlo.