Najbolji teniser sveta Novak Đoković nije uspeo da napravi istorijski uspeh osvajanjem Rolan Garosa, jedinog Gren slema koji mu nedostaje. Ipak, naš igrač ne bi trebalo da očajava.
Propuštena je velika šansa ove godine u glavnom gradu Francuske i to je evidentno. Da je kojim slučajem Novak izvojevao pobedu u finalnom meču, pridružio bi se nekolicini tenisera koji su podigli trofej na sva četiri najznačajnija turnira – Australijan openu, Rolan Garosu, Vimbldonu i Ju Es openu. Ta lista legendi zaista je impresivna, a na njoj su Fred Peri, Don Badž, Rod Lejver, Roj Emerson, Andre Agasi, Rodžer Federer i Rafael Nadal.
Dakle, samo sedmorica tenisera u istoriji je uspelo da napravi ovakav podvig. Na listi nema Džona Mekinroa, Džimija Konorsa, Ivana Lendla, Ilije Nastasea, Bjerna Borga, Matsa Vilandera, Borisa Bekera, pa čak ni jednog od najvećih u istoriji, Pita Samprasa, kome takođe fali titula u Parizu.
Đoković, ipak, ne bi trebalo da očajava jer su razlozi u veru da će ipak osvojiti titulu u Bulonjskoj šumi snažni.
1. Psihološka stabilnost
Srpski teniser je bez sumnje jedan od najbolje psihološki potkovanih na ATP turu u prethodnih deset godina. Nebrojeno puta je dobijao mečeve kada su mu svi slutili ambis, a nije mu bilo teško da se oporavi ni posle zaista teških poraza.
Primer za to jeste prošlogodišnji Rolan Garos. To je bilo drugo Novakovo finale u Parizu i drugo sastajanje sa Rafaelom Nadalom. Baš kao i ove godine protiv Vavrinke, Novak je osvojio prvi set. Nažalost, momak sa Majorke je osvojio tri seta u nizu, preokrenuo rezultat i osvojio svoj deveti Rolan Garos.
Uprkos tome, Đoković je uspeo da prebrodi loš rezultat iz Pariza i da osvoji najprestižniji turnir i, kako mnogi kažu, nezvanično Svetsko prvenstvo – Vimbldon. Nadamo se da će tako biti i ove godine.
2. Fizička dominacija
Prvi reket sveta poznat je po svojoj besprekornoj spremi i kondiciji. Fokusiran je na svaki meč maksimalno, fizički je možda dominantniji i od „onog” Nadala od pre nekoliko godina kada se Rafin biceps izdvajao od svih koje smo do tada videli. Kada je Novak poradio na svom telu, počela je njegova era.
Najviše zasluga za to idu na adresu dvojice ljudi – Miljana Amanovića i Gebharda Fil Grica. Amanović je njegov fizioteraput i kum. Sa njim putuje na sve turnire i stalni je član u svečanoj loži. Od aprila 2009. godine Gric je postao Đokovićev kondicioni trener. Od tada naš teniser pravi čuda na terenu, a spremnost mu je na najvišem nivou.
Kad se sve to sabere, nije pogrešno reći da će Novak i u narednim godinama biti jedan od favorita za osvajanje drugog po redu Gren slema.
3. Ostvarenost na svim poljima
Đoković je sa 28 godina uspeo da postigne dosta toga na skoro svim planovima. Svakako, najznačajnije stvari u životu dogodile su mu se prošle godine. Dugogodišnju vezu sa Jelenom Ristić krunisao je stupanjem u brak 10. jula na Svetom Stefanu u Crnoj Gori. U oktobru je na svet došao i najmlađi član familije Đoković, mali Stefan.
Srbin je u karijeri osvojio 53 titule i zaradio skoro 80 miliona dolara, po čemu se nalazi na drugom mestu svih vremena. Finansijski je situiran i to je je trenutno najnebitnija stavka u njegovom životu.
Uz ljubav prema „belom sportu”, Novak gaji i ljubav prema pomaganju drugima. Njegova supruga Jelena i on osnivači su humanitarne organizacije koja za cilj ima obrazovanje dece i njihovo odrastanje u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju.
Nema mnogo stvari koje bi eventualno poremetile njegov fokus za osvajanje turnira u Bulonjskoj šumi.
4. Objektivni manjak konkurencije
Dugo se na ATP turu nije pojavio momak od dvadeset ili manje godina koji je kadar da na nekom turniru, a kamoli na Gren slemu, ode do samog kraja. Na trenutke su umeli da bljesnu Tanasi Kokinakis i Nik Kirgijos, ali još rada je pred njima.
Novaku veća opasnost preti od onih koji su mu i do sada pravili najveće probleme. Na prvom mestu, tu je Rafael Nadal koji mu je do sada i naneo najviše poraza u karijeri – 23. Ipak, pokazao je Novak i da sa neprikosnovenim „Kraljem šljake” može da se nosi, a pobeda u tri seta u Parizu u četvrfinalu dugo će se prepričavati.
Rodžer Federer trenutno ima tek pobedu više u mečevima sa Novakom (19-20). Na prethodnih 12 susreta ove dvojice tenisera, Beograđanin je osam puta izlazio kao pobednik i pokazao da mu mečevi sa po mnogima najboljim igračem u istoriji više ne predstavljaju problem.
Endi Marej je sledeći na listi potencijalnih problema za Novaka na predstojećim turnirima u Bulonjskoj šumi. Ali, brojke ne govore u prilog tome. Na prethodnih 12 mečeva Britanac je tek jednom savladao Đokovića i to u finalu Vimbldona 2013. godine.
Možda najviše opasnosti Novaku preti od naleta inspiracije protivnika sa druge strane mreže. To je na svojoj koži osetio Nadal kada ga je 2009. u Parizu savladao Robin Soderling, ali i Đoković u ovogodišnjem finalu. Mnogi su videli srpskog tenisera na pobedničkom postolju, ali Stan Vavrinka je rešio da odigra najbolji meč u karijeri, što je i sam priznao. Sasvim zasluženo je pobedio.
5. Vera u sebe
Možda i najbitniji Novakov kvalitet. Sa obe noge je uvek na zemlji, objektivno sagledava stanje stvari i svestan je trenutka u kojem se nalazi. Iako je verovao u sebe, poražen je u finalu, ali nije propustio da posle toga čestita Vavrinki.
– Kažu mi sada svi „ne možeš baš uvek da pobeđuješ”. Izgleda da nije bilo suđeno danas. Ali to me neće sprečiti da nastavim da pokušavam. Hvala vam svima na podršci i hvala što verujete u mene. Stan je stvarno bio neverovatan danas i zasluženo je pobedio. Čestitam mu od srca – napisao je Novak na svom Fejsbuk profilu u danu kada je izgubio finale.
Izgubio je Nole možda i treću bitku u glavnom gradu Francuske, ali rat i dalje traje. Ali, ne rat u negativnom smislu, nego onaj koji te tera da ideš dalje i ne odustaješ. A to je glavna odlika srpskog tenisera svih ovih godina i zato svi verujemo da će kup musketara poneti još jedno ime među onima koji su ga osvojili. Ime Novaka Đokovića.
