Mnogi fudbalski stručnjaci ostavili su duboki trag u istoriji ove igre, a dosta njih će tek da upiše svoje ime u trenersku knjigu besmrtnih. Postoje i oni za koje možda niste ni čuli, a najzaslužniji su za razvoj fudbala. „Najbitnija sporedna stvar na svetu” ne bi bila ovakva kakvom je poznajemo da u svoj posao nisu uvodili inovacije koje se i danas koriste i koje su iz korena promenili shvatanje taktike.
Met Bejzbi
Bejzbi je bio jedan od najboljih trenera svih vremena. Velikim menadžerom smatramo čoveka koji uspe da tokom karijere napravi tim koji će svi pamtiti, a njemu je to svakako pošlo za rukom. On se 1945. priključio Mančester junajtedu, a stvorio je neke od najvećih legendi svetskog fudbala poput Bobija Čarltona i Dankana Edvardsa.
Na krov Evrope se sa „Crvenim đavolima” popeo 1968. godine, a osvojio je pet titula, pet takmičenja u Čeriti šildu, kao i dva FA kupa.
Statua Meta Bejzbija ispred „Old Traforda” (Foto: wikipedia.org)
Brajan Klaf
Svoje trenersko savršenstvo pokazao je 1979. godine kada je sa Notingem Forestom osvojio Kup evropskih šampiona, a „Redsi” su neverovatan uspeh ponovili i naredne godine. U svojoj riznici trofeja ima četiri Liga kupa i Čeriti Šild.
Foto: wikipedia.org
Arsen Venger
Otkako je došao u Arsenal, slavni Francuz je ušao u legendu svetskog fudbala kao jedan od najdugovečnijih trenera jednog kluba pošto je na kormilu „Tobdžija” od 1996. godine.
Naročito se pamti sezona 2003/04 kada je Arsenal osvojio Premijer ligu ostavši neporažen tokom celog prvenstva. Tada su u sastavu londonskog kluba bili igrači poput Lemana, Ljungberga, Piresa, Tijerija Anrija, Bergkampa, Viltora, Vijere, Fabregasa…
Za menadžera godine proglašen je 1998. godine, a osvajao je: tri puta Premijer ligu, četiri Čeriti šilda i četiri FA kupa.
Helenio Erera
Argentinski stručnjak je tokom karijere vodio neke od najvećih klubova na Starom kontinentu kao što su Atletiko Madrid, Barselona i Inter.
U svoj trenerski program je uveo psihološko usavršavanja svojih igrača koji su u svakom trenutku morali da jurišaju na trijumf.
Može se reći da je bio pravi žetelac trofeja. Najuspešniji je bio u milanskom Interu sa kojim se dva puta popeo na krov Evrope, a šampion Italije bio je u tri navrata. Sa španskim velikanima Atletiko Madridom i Barselonom bio je prvi u Španiji, a Kataloncima je doneo i dva Kupa UEFA.
Džok Stejn
Džok Stejn je škotski trener, prvi protestant koji je vodio Seltik, sa kojim je klub 1967. godine osvojio Kup evropskih šampiona. Pored slavnih britanskih klubova, Seltik je bio prvi klub sa Ostrva koji je uzeo titulu evroskog šampiona. U periodu dok je bio na klupi „kelta”, Džok Stejn je uzeo devet uzastopnih titula šampiona Škotske (od 1966. do 1974. godine).
Foto: wikipedia.org
Vitorio Poco
Malo poznati Italijan (rođen 1886. godine) bio je legenda svog vremena, a reprezentacija sa „Čizme” ulivala je strah u kosti svim protivnicima.
Može se reći da je on zaslužan za ”stvaranje” Đuzepea Meace po kome danas stadion milanskog Intera nosi ime. Njih dvojica su najzaslužniji osvajanje dve titule svetskog prvaka – 1934. i 1938. godine. Takođe, između ta dva Mundijala Italija je pod njim bila i olimpijski prvak.
Bob Pejzli
Svaki pravi navijač Liverpula nikada neće zaboraviti njegovo ime, a „Crveni” su pod njegovom trenerskom palicom ostvarili uspehe koje verovatno nikada više neće ponoviti.
Postao je prvi strateg koji je tri puta osvajao Ligu šampiona, a tokom devet godina (od 1974. do 1983.) osvojio je čak 19 trofeja. Među njima su tri Liga Kupa, pet Čeriti Šilda i šest prvenstava. Za menadžera godine proglašavan je šest puta.
Ernst Hapel
Ovaj Austrijanac bio je uspešan i na klupskom i na reprezentativnom planu. Osvajao je prvenstva u četiri različite države, uz dva pehara namenja najboljem klubu Starog kontinenta.
U Holandiji je Den Hagu doneo Kup, a Fejenordu titulu i Kup evropskih šampiona. U Belgiji Klub Briž je sa njim bio prvak tri puta uz jedan osvojeni Kup, a sa Standardom iz Liježa je takođe bio osvajač Kupa. U Nemačkoj se sa Hamburgerom popeo na krov Evrope, uz dva osvojena prvenstva i jedan Kup. U Austriji je vodio Tirol i sa njim je u dva navrata bio šampion države, a imao je i jedan Kup.
Sa reprezentacijom Holandije je na Svetskom prvenstvu 1978. godine bio drugoplasirani.
Foto: wikipedia.org
Rinus Mihels
Jedan od najcenjenijih holandskih trenera Rinus Mihels, tvorac koncepta “totalnog fudbala”, je 1974. godine predvodio „Narandžaste” do finala Svetskog prvenstva, a 1988. do titule šampiona Evrope.
Popularni General, kako su Mihelsa zvali u javnosti jer je poredio fudbal sa ratom, trenirao je evropske klubove Ajaks, Barselonu, Keln i Bajer iz Leverkuzena.
Sa Ajaksom Mihels je 1971. godine osvojio Kup šampiona, a sa Barselonom 1974. titulu prvaka Španije.
Svetska fudbalska organizacija FIFA 1999. godine proglasila je Mihelsa trenerom veka. Mihels je odigrao 269 mečeva za Ajaks, a pet puta je nastupio za reprezentaciju Holandije. Postigao je ukupno 121 gol.
Trener se posle vojske zaposlio kao učitelj. On je 1965. godine seo na klupu Ajaksa, a 1971. sa njima osvojio prvu titulu prvaka Evrope.
Aleks Ferguson
Sa razlogom ga smatraju najboljim trenerom svih vremena. Proslavio je Mančester junajted i doneo mu prvi naslov državnog prvaka posle 26 godina.
Ferguson je menadžer sa najdužim radnim stažem na „Teatru snova”, pretekavši rekord Meta Bejzbija. Osvojio je mnogo nagrada i drži veliki broj rekorda uključujući i nagradu za menadžera godine. 2008. postao je treći britanski menadžer koji je osvojio Ligu šampiona više puta. Dobio je počasnu titulu Ser 1999 godine.
Tokom 26 godina u klubu, osvojio je 38 trofeja, uključujući 13 Premijer liga i dva puta Ligu šampiona.
