Posle dve decenije u fudbalu, Tijeri Anri konačno je stavio tačku na svoju igračku karijeru. Jedan od najboljih napadača modernog fudbala je na 581 meču postigao ukupno 281 gol i osvojio 35 različitih timskih i individualnih trofeja. Najveći trag Anri je svakako ostavio u Arsenalu, a fudbaler koji je ponikao u ekipi Monaka je tokom sjajne karijere branio i boje Juventusa, Barselone sa kojom je osvojio Ligu šampiona i konačno Njujork Red Bulsa. Sa reprezentacijom Francuske čiji je najbolji strelac u istoriji, trijumfovao je i na kontinentalnom i na svetskom šampionatu.
Dvadeset godina posle debija u seniorskoj konkurenciji, Tijeri Anri je okončao igračku karijeru, a kopačke i dres je zamenio za mikrofon i kameru i od sada će biti zaposlen na britanskoj Skaj televiziji. Iako je poslednjih godina od kada je prešao u američku MLS ligu bio pomalo i zaboravljen, vest o njegovom penzionisanju izazvala je reakcije vrhunskih trenera, kao i nekadašnjih saigrača i protivnika, koji su svi jednoglasno čestitali Francuzu na fantastičnim partijama i golovima koje je pružao i postizao. Povoda za čestitke sigurno ima i na pretek, jer se Tijeri Anri smatra jednim od najboljih napadača u modernoj eri, kao i jednim od najboljih fudbalera uopšte koji su nastupali u Premijer ligi Engleske.
Debi u Vengerovom Monaku
Tijeri Anri čiji roditelji potiču sa Kariba rodjen je u pariskom predgradju Lez Uli. Iako poznat kao kvart u kojem žive siromašniji, Lez Uli i istoimeni fudbalski klub iz komšiluka su ipak omogućavali dobre uslove za razvoj mladih fudbalera, a Anri je u lokalnom klubu počeo da trenira već sa šest godina. Na samom početku, Tijeri nije bio potpuno fokusiran i posvećen fudbalu, ali je na nagovor oca Antoana redovno trenirao i uskoro i stekao reputaciju velikog talenta. Već sa 15 godina, Anri odlazi u juniorski tim Monaka.
Dve godine kasnije, tinejdžer Anri debituje za prvi tim ekipe koju je predvodio Arsen Venger. Iako će kasnije Venger i Anri zajedno pisati istoriju u Arsnealu, njihova prva saradnja nije dugo trajala. Već sledeće godine, francuski trener napušta tim i odlazi u Japan.
Zlatno doba „kneževa”
Za to vreme počinje vrtoglavi uspon fudbalskog bisera koji se od samog početka izdvajao dobrom kontrolom lopte, tehnikom i pogotovo brzinom koja mu je omogućavala da se bez mnogo problema izbori sa protivničkom odbranom. Redjali su se lični i timski uspesi. Anri osvaja trofej namenjen najboljem mladom igraču lige, a Monako uspeva da osvoji prventstvo. Sledeće godine, „kneževi” priredjuju senzaciju i stižu do polu-finala Lige šampiona, a Anri postiže sedam golova u evropskom pohodu tima postavlja nacionalni rekord, prvi od mnogih koji će uslediti. Osim dobrih rezultata, Monako je bio poznat i po atraktivnoj igri, a posebno su bila simpatična radovanja posle golova u kojima su Anriju društvo pravili saigrači Soni Anderson i David Trezege.
Istovremeno sa klupskim uspesima, počinje i reprezentativna karijera. Tri godine posle debija u Monaku Anri beleži prvi nastup za Francusku i ubrzo postaje jedan od ključnih igrača. U trijufu „galskih petlova” na svetskom prvenstvu pred domaćom publikom, Anri je bio najbolji strelac tima sa tri gola.
Korak unazad: Odlazak u Juventus
Početkom sledeće godine, Anri prelazi u italijanski gigant Juventus i pravi korak unazad u svojoj karijeri. Za „bjanko-nere” Anri je igrao na boku i nikada se do kraja nije prilagodio stilu igre koji naglasak stavlja na defanizivu. Za 16 utakmica u Torinu, on je mrežu zatresao samo u tri navrata i zato već posle polu-sezone odlazi u Arsenal.
Iako ga je Juve prodao za pola miliona funti više nego što ga je platio, utisak je da je tim sa severa Italije mnogo više izgubio jer nije uspeo da iskoristi potencijal napadača svetske klase. Šta je sve u stanju da uradi za svoj tim, Anri je najbolje pokazao u sledećoj stanici u karijeri – odlaskom u London – gde je ponovo saradjivao sa Arsenom Vengerom.
Legenda Arsenala
Upravo je u Londonu Tijeri pokazao sve što zna i učvrstio se kao vrhunski igrač. Venger ga je odmah pomerio u sam špic napada gde je Anri pokazao koliko je ubojit i stigao do brojnih rekorda. Uprkos početnim kritikama zbog visine transfera, Anri je „zapušio usta”
kritičarima kada je već u prvoj sezoni postigao 26 golova. Na evropskom prvenstvu koje je ogranizovano sledeće godine, Anri ponovo sa nacionalnim timom osvaja novi trofej i najavljuje klupske uspehe. U trećoj godini u Arsenalu, Anri je vodio klub do „duple krune”. U narednim godinama, Arsenal će prvenstvo osvajati još jednom, a najstarije svetsko takmičenje u fudbalu još dva puta.
Posle osvajanja Premijer lige, Anri je učvrstio reputaciju vrhunskog strelca, što se najbolje vidi po pohodima na trofej Zlatne kopačke. Prvo ga je „omiljeni” protivnik Arsenalovih igrača iz tog perioda, Rud van Nistelroj, porazio u bori za pehar za samo jedan gol. Sledeće godine je Anri dominantno osvojio pehar za najboljeg strelca postigavši 39 golova, a naredne ga je podigao zajedno sa Dijegom Forlanom. Time je Francuz postao prvi i jedini zvanični osvajač Zlatne kopačke koji je ovaj pehar osvojio dve godine zaredom.
Pored ovog priznanja, Anri je zaslužio i druge nagrade, medju kojima se izdvaja drugo mesto u izboru za Fifinog igrača godine, do kojeg je Francuz takodje došao u dva navrata. Takodje, kao najboljeg igrača lige su ga birali i sportski novinari i kolege fudbaleri. Da lični uspesi nisu bili na uštrb ekipe, pokazuje i sjajna sezona 2003/04 kada je Arsenal postigao nezapamćen uspeh završivši sezonu bez poraza u ligi.
Kada je Anri postao kapiten Arsenala posle odlaska Patrika Vijere iz kluba, ispisao je još nekoliko značajnih stranica u istoriji kluba. Arsenal je igrao finale Lige šampiona, a Francuz se izdvojio kao najbolji klupski strelac u istoriji i u domaćoj ligi i u evropskim takmičenja.
Pregršt trofeja u Barseloni
Sledeće poglavlje u Anrijevoj karijeri počinje odlaskom u Barselonu u kojoj je Francuz vraćen na krilo jer je sam špic napada bio rezervisan za Mesija. Ipak, Anri se sjajno ukopio u postavku u kojoj je u napadu igrao zajedno sa Mesijem i Etoom i prve sezone je bio i najbolji strelac tima. Posebno impresivna stavka u karijeri Anrija je učešće u osvajanju senzacionalne „šestostruke krune” kada je Barsa osvojila prvenstvo, Kup kralja, Ligu Šampiona, superkup Španije i Evrope i Klupsko svetsko prvenstvo.
Kada je, medjutim, sve veću minutažu počeo da dobija mladi Pedro Rodriges, Anri koji je već bio u četvrtoj deceniji, je bio sve bliži odlasku iz kluba.
Igranje rukom protiv Iraca
U ovo vreme desio se i jedna od retkih mrlja u karijeri izvanrednog Francuza. Reč je svakako o igranju rukom u revenšu braraža za Svetsko prvenstvo 2010, kada je Anri doneo trijumf ekipi u duelu sa Severnom Irskom. Anri se tada našao na velikom udaru medija, a kako je izjavljivao čak je i razmišaljao o povlačenju.
Paradoksalno je da je ovo možda i prva asocijacija na reprezentativnu karijeru igrača koji je kao najbolji strelac selekcije sa 51 postignutim golom nadmašio čak i legendarnog Mišela Platnija. Selekcija Francuske je posle diskutabilnog plasmana doživela fijasko na svetskom takmičenju.
Anri je igrao fudbal još neko vreme, a poslednja stanica na njegovom fudbalskom putovanju bila je ekipa Njujork Red Bulsa, koju je nakratko napustio 2012. godine kada se po završetku MLS lige vratio na pozajmicu u Arsenal. Ipak, rekorder po primanjima u američkoj fudbalskoj ligi već je bio na zalasku karijere, a tim je uspeo da dovede samo do titule u konferenciji, ne i do najznačajnijeg trofeja prvenstva.
Konačno, 20 godina posle početka fantastične karijere obeležene uspesima, titulama i mnogobrojnim rekordima, Tijeri Anri je u decembru 2014. godine obelodanio da zaršava karijeru. Neizbrisivi trag u fudbalskim analima koji je napravio igrajući za Arsenal, Francusku, pa i Barselonu, nesumnjivo ga svrstavaju medju najbolje fudbalere u poslednjih nekoliko decenija.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta sporta pratite na našoj Facebook stranici – SportDnevno.rs, kao i na Twitteru @Sport_Dnevno_rs.
