Iako revijalnog karaktera, utakmica koja okuplja najbolje igrače NBA lige je ponekad poprište velikih duela i zgodna prilika za nezaboravne partije. Ovo su fantastična pojedinačna izdanja koja se još uvek pamte.
Sledeća utakmica svih zvezda odigraće se 15. februara u Njujorku. Jedinstven po činjenici da ujedinjuje sve najbolje igrače lige, Ol-star meč donosi susret ad-hok sastavljenih i samim tim neuigranih ekipa. Zbog težnje da se postigne što više poena i to na što atraktivniji način, koncentracija u ovim egzibicionim mečevima nije uvek na najvišem nivou. Ipak, sa vremena na vreme, Ol-star meč donese partije za pamećenje koje su podstaknute neizvesnim rezultatom, a ponekad i sujetama super-zvezda koje na njemu učestvuju.
Jedan od „najsvežijih” primera izuzetnih okršaja potiče sa meča koji je organizovan pre četiri godine. Tada je sjajno igrao Lebron Džejms koji je te sezone postao najpoznatiji NBA „negativac” posle prelaska u Majami Hit. U napetom duelu u kojem je njegov Istok umalo nadoknadio ogromnu prednost rivala, „kralj Džejms” je postao tek drugi igrač u istoriji ovih mečeva koji je upisao dvocifrene rezultate u tri različite statističke kategorije. Imao je 12 skokova, 10 asisitencija i 29 poena uz više od 50 odsto uspešnosti iz igre. Ipak, sjajna igra momka iz Ohaja nije bila dovoljna ni za pobedu (Zapad je slavio 148:143), ni za priznanje najboljeg igrača meča. Ta čast pripala je sjajnom Kobiju Brajantu, koji je u redovima pobednika uz veliko angažovanje stigao do svog rekorda po broju poena na Ol-staru.
Brajant je imao 37 koševa što je upotpunio i sjajnim skakačkim učinkom. Naime, bek Lejkersa je 14 puta bio najviši pod košem od čega u čak 10 navrata u napadu, čime je postavio i dalje aktelni rekord po broju ofanzivnih skokova. Istorijska utakmica donela mu je četvrto MVP priznanje u karijeri kojim je u ovoj kategoriji prestigao Majkla Džordana.
Kada već govorimo o najboljem košarkašu svih vremena, on je meč za pamćenje imao 1988. godine. Na krilima pobede u takmičenju u zakucavanjima, „leteći Majk” je brojao do 40 poena, od kojih je čak 16 postigao krajem poslednje četvrtine. U pobedi Istoka od 138-133, Džordan je učestvovao i sa osam skokova i četiri uspešna dodavanja. Da je sjajan defanzivac (što se često previđa zbog izuzetnih igara na drugoj polovini terena), bek Bulsa je još jednom dokazao upisavši čak četiri blokade i isti broj ukradenih lopti. Ovo izdanje je prema mnogima do sada najbolje u celokupnoj istoriji ove revijalne utakmice.
Džordanova partija je tako zasenila i igru Ajzee Tomasa od dve godine ranije. Košarkaš Detroita je tada preuzeo odgovornost i manje-više sam doneo veliki preokret i konačnu pobedu svojoj selekciji (Istok je nadoknadio zaostatak od sedam poena i na kraju slavio sa osam razlike). Tomas je imao „okrugle” statističke podatke upisavši 30 poena i 10 asistencija i tako postao jedini igrač sa ovako visokim kombinovanim učinkom u dve pomenute kategorije. On, doduše, nije bio najbolji asistent meča. To je bio Medžik Džonson kojeg je Tomas sjajno ćuvao tokom utakmice. Džonson je tada upisao samo šest poena (uz samo jedan koš iz igre), a imao je i čak devet izgubljenih lopti.
Još dramatičniji preokret, verovatno i najveći u istoriji Ol-star nadmetanja odigrao se 2001. godine, kada je prevagu svojoj ekipi doneo Alen Ajverson. Tada je njegov Istok bio neuporedivo slabiji na centarskim pozicijama od rivala što je dovelo do ogromne razlike od čak 21 poen u finalnoj četvrtini. Tada je na scenu stupio inspirisani Ajverson, postigavši čak 15 od svojih ukupnih 25 poena. Bek Filadelfije je bio najbolji kada se „lomila” utakmica koja je završena minimalnom pobedom Istoka. Naravno, Ajverson je dobio MVP priznanje.
Ništa manje zasluženo, ali svakako manje očekivano, do nagrade za najboljeg igrača Ol-star meča 1986. došao je Tom Čejmbers, tadašnji igrač sada već nepostojećih Sijetl Supersoniksa (danas transformisanih u „grmljavinu” iz Oklahoma sitija). Čejmbers je pre skoro tri decenije odigrao kao u transu pred domaćom publikom i „izrešetao” koš protivnika uz procenat uspešnosti iznad 50 odsto. Na kraju, krilni centar je bio najbolji strelac utakmice sa 34 poena što mu je donelo MVP trofej. Kako mnogi smatraju, ova partija je bila najveće iznenadjenje u istoriji Ol-star mečeva koji NBA liga organizuje još od davne 1951. godine.
Kada je već reč o istoriji, treba spomenuti i meč iz 1962. godine u kojem se sjajnim košgeterskim izadanjem posebno istakao Vilt Čembrlen, igrač kojem velike brojke nikako nisu strane. Centar koji još uvek drži rekord od čak 100 poena na jednom meču i čovek koji se hvalio da je u životu spavao sa više od 20.000 žena, je na utakmici svih zvezda upisao 42 koša. Do najvećeg broja poena na Ol-staru uz izvrstan procenat šuta od skoro 74 odsto, Čembrlen je stigao uprkos činjenici da je promašio polovinu od 16 pokušaja sa linije slobodnih bacanja. Rekordan košgeterski učinak je upotpunio sa 24 skoka što opet nije bio najbolji skor u ovom segmentu. Najbolji skakač meča bio je Bob Petit koji je najviši bio u čak 27 navrata što je i dalje nenadmašen rezultat. Petit (koji je i najbolji po prosečnom broju skokova u istoriji mečeva svih zvezda) je na kraju proglašen i za najkorisnijeg igrača. Čembrlenu je ta čast izmakla najviše zahvaljujući činjenici da je njegov Istok glatko poražen ubedljivim razlikom od 20 poena.
Poslednji igrač koji je stigao do MVP trofeja u revijalnom meču je član Klivlenda Kajri Irving. Ovaj reprezentativac SAD je trenutno u izuzetnoj formi što je potvrdio i nedavnim fantastičnim izdanjem u kojem je stigao do 55 poena protiv Portlanda. „Ujka Dru” je do priznanja za najkorisnijeg igrača u prošlogodišnjem meču svih zvezda stigao partijom u kojoj je izjednačio rekord Glena Rajsa od 24 poena za jedno poluvreme.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta sporta pratite na našoj Facebook stranici – SportDnevno.rs, kao i na Twitteru @Sport_Dnevno_rs.
