Taj surovi sport zvani ragbi uglavnom se dovodi u vezu sa muškarcima. Ipak, to nije u potpunosti istina. Portal Dnevno.rs Vam donosi razgovor sa Ana-Marijom Škiljo, devojkom kojoj je ragbi sve na svetu.
Ana-Marija je u dodir sa ragbijem došla sasvim slučajno. Profesor fizičkog u gimnaziji je odabrao nju i još sedam devojaka da predstavljaju našu zemlju na seminaru o ragbiju u Belgiji.
– Tada nisam ni znala o čemu se radi. Sutradan smo svih osam otišle na gradski stadion. Tamo nas je čekao trener sa ostatkom ekipe i poveo nas sve na teren. Odradio je sa nama neki laganiji trening, kako bismo nas osam uvidele šta je ragbi. Tada sam i saznala da nije u pitanju seminar nego da se pravi ekipa za reprezentaciju za odlazak na Evropsko prvenstvo u Belgiji, a ne na seminar. Sutradan na treningu se ni jedna od njih sedam nije pojavila osim mene. Inače sam igrala odbojku u tom periodu, ali nešto me je vuklo da se oprobam u ragbiju.Tada nisam ni znala kakav je to sport, ali nešto mi je govorilo da probam, ništa ne gubim – rekla je ona na početku razgovora za Dnevno.rs.
Ana-Marija je scenaristi Gordanu Mihiću poslužila kao inspiracija za lik Roksande u seriji „Vojna akademija” koju glumi Jelisaveta Orašanin
– Iz svakog voda su na razgovor sa Mihićem i režiserom Dejanom Zečevićem išla po dva kadeta, a ja sam bila slučajno izabrana. Mihiću se toliko dopalo kada je čuo šta treniram pa mi je već tokom drugog razgovora rekao da je napisao prvu epizodu i da je napravio lik devojke koja igra ragbi – priseća se ona.
Zanimljivo je da je u tom periodu postojala samo jedna ekipa u Srbiji, i to u Kruševcu. Čovek koji je zaslužan za pojavljivanje ragbija u našoj zemlji je Slaviša Milenković koji je 2007. imao dosta devojaka u svojoj ekipi.
– U Beogradu je bilo par devojaka koje su trenirale, ali su one sa vremena na vreme odlazile u Kruševac gde je bila baza. Tada smo mi u Pančevu počele da formiramo ekipu, treninzi su se nizali, a ja sam bivala sve više zaljubljena u ragbi – priseća se Ana-Marija.
Prvo pojavljivanje na međunarodnoj sceni Srbija je imala 2007. godine na Evropskom prvenstvu u Belgiji.
– Naravno, naša selekcija je bila poslednja, ali to je bio prvi i poslednji put da je naš savez poslao žensku reprezentaciju na neko prvenstvo u „Ragbiju 15” (15 je broj igračica po timu, prim. aut.) – rekla je ona i potom nastavila:
– U međuvremenu sam prestala da treniram odbojku i u potpunosti sam se posvetila ragbiju. Nažalost, klub u Pančevu se raspao, pa sam tada upisala Vojnu akademiju. Ali, jedna od bivših saigračica me je posle nekog vremena pozvala u Beograd da treniram pa sam opet počela da igram sport koji volim – kaže Ana-Marija.
„Ragbi je u Srbiji malo cenjen”
– Ljudi vise znaju o američkom fudbalu nego ragbiju, iako se kod nas ragbi igrao još i u bivšoj Jugoslaviji. Muških klubova ima mnogo više nego ženskih i malo se više o njemu zna nego o nama. Za ženski ragbi u Srbiji znaju samo naši poznanici i ljubitelji tog sporta, a ostala srpska populacija je u toj meri “nepismena” za ovaj sport da me ljudi pitaju za tač daun koji je u američkom fudbalu. U ovaj sport se veoma malo ulaže. U susednoj Hrvatskoj je skroz drugačija situacija i mi ne možemo ni da im pariramo – objasnila nam je Ana-Marija.
Ragbi kao sport jeste grub, ali devojke koje ga treniraju znaju kako da izbegnu povrede.
– Mi učimo kako da padamo, kako da obaramo, tako da povrede nisu toliko česte. Rukomet je grublji sport nego ragbi. Uglavnom igramo bez opreme, a ko želi može da nosi protektore za grudi i gumu za zube koju ja lično ne koristim. Treninzi se često odigravaju zajedno sa muškarcima zbog našeg očvršćavanja i približavanja realnijoj situaciji kao na utakmici – kaže ona.
Od 2007. njena ekipa nije igrala „Ragbi 15”, nego „Ragbi 7”. Pravila su ista, baš kao i dimenzije terena, samo što se u timu nalazi sedam igračica.
– U nas niko ništa ne ulaže, pa se ni na jednom prvenstvu nismo proslavile. U suštini, sve mi same devojke rešavamo. Taman kada oformimo tim, pola devojaka prestane da trenira pa moramo sve ispočetka – objasnila nam je Ana-Marija sa kojim se sve poteškoćama suočavaju.
Ona je u međuvremenu završila Vojnu akademiju, ali ragbi ne želi da zaboravi.
– Trenutno rešavam pitanje trenera i na Akademiji počinjem sa radom sa ženskom ragbi sekcijom. Inače, dobila sam službu u Nišu, pa kada kada završim priču oko sekcije na VA, probaću da u tom gradu takođe oformim tim – zaključila je priču za Dnevno.rs Ana-Marija Škiljo.
