PERUNIČIĆ: Bombardovanje i druge tegobe… Čudo je što smo uopšte osvajali medalje

printscreen/yt

Legendarni srpski rukometaš, Nenad Peruničić, u gostovanju emisiji “Moj ugao” na Meridian Sport YT kanalu osvrnuo se ne uspeh reprezentacije u prethodnim utakmicama, ali i u problemu u njegovom sportu.

Gost Milana Boškovića je u februaru, nakon Evropskog prvenstva podneo ostavku sa pozicije selektora reprezentacije Srbije, a na njegovo mesto, nekoliko meseci kasnije stigao je Toni Đeona.

Na debiju je Španac pobedio Francusku, da bi protiv istog rivala nekoliko dana kasnije odigrao nerešeno.

– Kao nekom ko voli rukomet, drago mi je što je prisutno dosta euforije. Jasno je to, ali bih voleo da budemo malo suzdržaniji, jer kod nas je to uočljivo… I euforija i kada su loše stvari. Voleo bih da smo negde na sredini koliko god ovo veliko izgledalo. Dug je period pred novim selektorom i momcima. Kad sam odlazio, zalagao sam se da čoveka treba pustiti i više od četiri godine – poručio je Peruničić na startu razgovora u emisiji “Moj ugao”.

On ističe da je ključno da Rukometni savez bude strpljiv.

– Još pre par godina kada smo tražili neki ‘instant uspeh’, rekao sam da će nam biti potrebna dva olimpijska ciklusa da vratimo autoritet, realnu želju i očekivanja realnosti da možemo negde otići gore. Puno ljudi je u vremenu kad smo išli na medalje… Ostali smo u tome da je možda problem samo u selektoru ili dva igrača… Nije to tako, morate da znate da je Norveška čekala 30 godina jednu generaciju koja je sposobna da uzme medalju. Do pre 15, 20 godina Danci su nama služili za gol razliku, a sada dominiraju. Na momente smo pokazivali da možemo.

Osvrnuo se Peruničić i na (ne)opravdane izostanke pojedinih igrača iz nacionalnog tima.

– Postoji doza licemerstva, jer nije problem bio jedan selektor. Kod njih je svaki bio problem. Oni poštuju strane trenere, igraju u inostranstvu. Mislim da je to do ličnog stava, do želje i iskrenosti. Reprezentacija je uvek bila stvar dobre volje, srca, patriotizma, nacionalnog naboja… U svoje vreme sam dva puta odbio reprezentaciju jer sam imao konkretan razlog zašto ne mogu. Ali, mi smo došli u situaciju da puno igrača ne zna zašto neće da igra. To muljanje ‘čas ovako – čas onako’, ‘završio sam sa reprezentacijom, pa onda se vraćam posle pet godina’, to je licemerstvo i nepoštovanje dresa – rekao je Peruničić i dodao:

– Način na koji su oni stvarali probleme… I onda odjednom potpuna amnezija, niko se ne seća šta se dešavalo, a to nije fer, ne volim takve stvari. Neosporan je kvalitet, ja bih i dan danas jednog Momira Ilića zvao u reprezentaciju iako ima 36,37 godina, ili Nikčevića, ili Stojkovića… Ne govorim o tome, govorim o onima koji su stalno tražili neki alibi i nezadovoljstvo upirući prstom u druge.

printscreen/yt

Ipak, srećan je kada vidi da su igrači koje je i sam vodio ostvarili dobre rezultate.

– Jako mi je drago zbog momaka i iskreno se radujem. Uvek ću reći onako kako jeste. Žao mi je što mi nismo bili malo bolji, ali ja nisam tražio alibi, da jesam, sigurno ne bih uveo sedam, osam debitanata. Iako jeste i tada bilo problema, mi to nismo potencirali. Sve bih opet na isti način uradio, bez obzira na posledice.

Srpski klubovi nisu u sjajnoj situaciji…

– Iskreno bih voleo da strani ljudi probaju da rade u uslovima kakve imaju naši treneri, kad ne mogu da skupe ekipu ni za trening – rekao je Peruničić i potom pomenuo druge sportove:

– Za mene je košarka jedna religija ove zemlje i ona je potpuno sa strane, bez obzira na fudbalske klubove i sve… Prosto, došli su neki sportovi koji su bili agresvniji u promociji.

Goran Šprem je nedavno poručio da je Hrvatska kriva za loše stanje koje je pogodilo srpski rukomet.

– Pročitao sam skoro izjavu jednog Hrvatskog rukometaša koji je rekao da su oni uništili srpski rukomet… Mogao bih slobodno da kažem da je naša generacije trebalo da upropasti hrvatski rukomet. Dobijali smo ih gde god smo bili zajedno i to je malo ružna reč u ovom momentu – smatra Nenad Peruničić.

On se zatim i osvrnuo na Hrvatsku i sistem koji je rukomet doveo do toga da postane drugi najpopularniji sport u državi.

– Jedina smo zemlja u regionu koja i dalje priča šta smo nekada bili. Hrvati su krenuli od nule, okrenuli su se sebi, kao i Slovenci, u Makedoniji je rukomet sport broj jedan. To je ono što sam rekao u Austriji, a nema potrebe da se pravdam, da bih voleo da imamo rukometne navijače kao što Hrvatska ima. Žao mi je kada vidiš 4.500 ljudi koji navijaju za njih, naspram stotinak naših.

Hrvatski predstavnik u elitnom evropskom takmičenju ima znatno veći budžet od srpskih klubova.

– Zagreb igra Ligu šampiona sa budžetom od oko tri, tri i po miliona evra godišnje i neće igrati osminu finala sa tim novcem. PSŽ sa 20 miliona nije mogao da uzme Ligu šampiona, a Vardar je dve godine osvajao sa osam, devet miliona evra. Ako pričamo da je Zvezda na oko 100.000 evra godišnje, možemo da zamislimo koliko smo mi udaljeni. Sve se nekako suzilo na fudbal i košarku i na dva kluba.

printscreen/yt

Nakon što je okončao karijeru Peruničić je radio samo u Crvenoj zvezdi i u reprezentaciji koju je napustio svojom voljom.

– Sa svima u savezu sam ostao u sjajnim odnosima. Nisu bili za to da dam ostavku, imali smo sjajnu saradnju i moram to da kažem. Smatram da je bilo dobrih stvari, ali sve u svemu, ušao sam čistog srca i obraza i izašao sam čistog srca iz obraza. Želeo sam da vratim Zvezdi i rukometu ono što mi je dao, nisam mogao da, kao i puno sportista, sednem i da kritikujem sa strane. Puno puta sam sebe ponizio, ali shvatio sam da tako funkcionišu stvari da bih pomogao klubu. Volim Zvezdu, volim Srbiju, koliko god bile bolne neke stvari, to smo uvek bili mi.

Kada je reč o igračkoj karijeri, za čim žali?

– Olimpijska medalja mi je bila san. Bili smo velika generacija koja je ostavila ogroman trag. Po kvalitetu smo bili tu, ali uz okruženje i sva dešavanja oko nas, dobro je što smo ovojili i jednu medalju. Nato bombardovanje… Govorim o svim tegobama 1999. godine, zabranjuju ti da igraš pripremne utakmice pred Svetsko prvenstvo, odluka da li će nas pustiti ili neće… Iskreno ne znam ni kako smo osvajali medalje – jasan je Peruničić.

Može li srpski rukomet konačno da se vrati starom sjaju?

– Složilo nam se sve… I kod Francuza ima nekih problema, naleteli su nam u prvom trenutku. Iskoristili smo to i pobedili velikog protivnika, veliko ime, uz novu energiju, novog selektora i to je za nas sjajno. Samo bih voleo da u narednm periodu budemo na zemlji – zaključio je Nenad Peruničić.