Trener Mančester junajteda prošlog leta dočekan je kao mesija koji će na noge uzdići uspavanog giganta. Međutim, „Crveni đavoli” trenutno su četvrtoplasirani tim Premijer lige, sa samo dva boda više od Liverpula. Takođe, ispali su od Arsenala u četvrtfinalu FA Kupa, pa među navijačima sa „Old Traforda” sve češće provejava uverenje da on nije pravi čovek za mesto koje mu je povereno.
Holanđanin je veliki profesionalac i svako sa imalo fudbalskog znanja to ne može da ospori.
Ali, zamislite da i na kraju ove sezone u Premijer ligi Junajted ne bude u prva četiri kluba i tako ne obezbedi plasman u Ligu šampiona. Možda će da ga otpuste, ali postoji šansa da uprkos tome ostane na „Teatru snova”. U svakom slučaju, ukoliko njegova ekipa ne obezbedi plasman u najelitnije takmičenje, biće pod žestokim udarom kritičara.
Najčešće mišljenje u vezi sa njim jeste da „Crveni đavoli” i nemaju drugu opciju osim da obezbede Ligu šampiona. Ruku na srce, svako bi to i očekivao s obzirom na vrednost letošnjih pojačanja. Ukoliko ne uspe u tome, prva sezona će mu biti, tako da kažemo – neuspešna.
Ipak, teško je za očekivati da će Van Gal dozvoliti da se ”uspava” u finišu sezone. Njegova reputacija će ostati netaknuta šta god da se dogodi na „Old Trafordu”. Svoje mesto među velikanima fudbalske igre on je poodavno osigurao.
Osvajao je prvenstva u tri različite države i sa četiri različita kluba.
Naročito zapanjujuća godina bila je 1995. kada je osvojio Ligu šampiona sa Ajaksom. Svako je znao svoje mesto u timu i nije odstupao od toga čak iako je to, po mišljenu nas gledalaca, veoma dosadno. Ipak, na krilima su imali kreativnog Marka Overmarsa, baš kao i Džordža Finidija na drugom. Njih dvojica bili su potpomognuti fenomenalnim Jarijem Litmanenom.
Van Gal je uspeo da napravi savršen spoj igrača i taj tim će ući u istoriju fudbala kao jedan od najboljih.
On možda nije najveći trener svih vremena, ali svakako ulazi u uži krug. Ukoliko još niste ubeđeni u to, onda će vam možda pomoći i mišljenje Rinusa Mihelsa, čoveka koji je 1999. proglašen za najboljeg trenera 20. veka. On je u svojoj knjizi „Timski rad: Put ka uspehu” imenovao nekoliko stručnjaka koji su najviše doprineli razvoju fudbalske igre.
Među njima su: legenda Brazila Mario Zagalo, argentinski pragmatičar Elenio Erera – tvorac čuvenog „Katanaća”, potom ser Alf Remzi koji je Engleskoj 1966. podario za sada jedinu titulu Prvaka sveta, Mihels lično (očigledno nije bio skroman) zbog praktikovanja takozvanog ”totalnog fudbala”, Franc Bekenbauer i njegovi ful-bekovi koji su mu doneli titulu planetarnog šampiona, Johan Krojf koji je pravio čuda u Barsi sa formacijom 3-4-3 i upravo Van Gal koji je dalje razvijao Krojfove zamisli.
Samim tim što ga je takva legenda poput Mihelsa (dakle, najbolji svih vremena) stavila na svoj spisak, dosta govori o tome koliko je Van Gal poštovan među kolegama. A na tom nivou je već dugo.
Naravno, neki igrači ga i nisu preterano voleli, da ne kažemo – mrzeli. To se naročito odnosi na Rivalda koji je svašta rekao o Holanđaninu kada je napuštao Barselonu. Ali, sa druge strane, trebalo bi pogledati koliko ga je samo igrača pratilo u novi klub. Više ga je ipak volelo.
Mančester junajted i dalje pokušava da se oporavi od gubitka briljantnog menadžera u leto 2013. godine, ser Aleksa Fergusona. Luj van Gal je svetan da njegova karijera na „Tatru snova” može da ode u oba smera, jednostavno – ili će uspeti, ili neće. Čak ako sve ne bude onako kako je zamislio, biće ”uljuljkan” znajući da je ostavio dubok trag u svetskom fudbalu i da je jedan od najvećih stručnjaka ove igre.
U međuvremenu, mnogi će i dalje osporavati njegov rad i govoriti kako Van Gal nije dobar u svom poslu. Pitanje je da li su ti ”znalci” uopšte čuli za već pomenutog Rinusa Mihelsa.
