Postavio je standarde koje NIKO NIJE USPEO DA NADMAŠI: Alfredo di Stefano je Realova zvezda koja VEČNO SIJA! (VIDEO)

alfredo di stefano
twitter.com/VintageFooty

Legende nikada ne umiru...

 

“Kraljevski klub” je pre više od 60 godina, dobio zvezdu koja će večno da sija – Alfreda di Stefana! Ovo je priča o igraču koji je u evropskom i svetskom fudbalu postavio standarde koje do sada niko nije uspeo da nadmaši…

Rođen u prestonici Argentine, 4. jula 1926. godine, malenom “Gaučosu” kao da je bilo predodređeno da zavoli loptu i “zelenu podlogu”. U zemlji u kojoj je fudbal oduvek bio glavna tema, Alfredo je već kao dečkić napravio prve fudbalske korake na ulicama Buenos Airesa.

I pored veoma teškog detinjstva, nikada nije zapostavljao fudbal. Bio je nastarije dete u porodici farmera, sin Italijana Mikelea i Argentinke Eulalie.

Veoma rano je počeo da radi. Ali, takav tok života, netipičan za jednog dečaka, učinio je da se Alfredo brzo razvije i očvrsne.

Upravo ta njegova upornost, hrabrost, neprikosnoven talenat i ogromna ambicija, uz težak rad i dosta odricanja učinili su ga jednim od najjačih igrača 20. veka!

Profesionalnu karijeru započeo je sa 15 godina, kada je obukao dres River Plate, a samo godina dana mu je bilo potrebno da debituje za prvi tim. Međutim, Alfredo nije imao dovoljno prostora u Riveru, zbog čega njegov raskošni talenat nije došao do izražaja. Tako je ubrzo završio na pozajmici u Atletiko Hurakan, gde je zablistao.

Di Stefano je za klub iz rodnog grada igrao odlično. Sjajnim partijama je skrenuo pažnju na sebe, a veliku ulogu imao je upravo u utakmici protiv Rivera, kada je postigao odlučujući pogotak. Takođe, u argentinskom prvenstvu je imao fantastičan prosek od skoro jednog gola po utakmici i već u 21. godini je debitovao za “Gaučose” na Kopa Amerika – tada su Argentinci lagano stigli do titule, ujedno i najvećeg uspeha Di Stefana na reprezentativnom nivou.

Nakon štrajka fudbalera u Argentini 1949. godine, veliki broj igrača iz ove zemlje otišao je u kolumbijsku piratsku “Di Mejdžor” ligu. Zbog toga što kolumbijski Savez nije priznavao FIFA tamo se nisu oporezivali transferi igrača.

  

ALFREDOVE MISLI

Di Stefano nije ostao upamćen samo po igrama i trenerskim rezultatima.

Čuvene su njegove misli i izjave:
* “Lopta je napravljena od kože, koža dolazi od krave, ona jede travu, zato loptu spustite na travu.”
* “Ishod 0:0 je kao nedelja bez sunca.”
* “Nijedan igrač nije dobar kao naš tim.”
* “Puškaš vodi bolje loptu nogom, nego ja rukom.”
* “Penzionisao sam se u 40. godini, jer mi je jedno jutro ćerka rekla: ‘Tata, šorts i majica ti više ne stoje lepo’.”
* “Postizanje gola je kao vođenje ljubavi, svi znaju kako bi trebalo da se radi, ali niko ga ne radi kao ja.”

Klubovi su zbog toga mogli da ponude veće novčane iznose fudbalerima. Tako je Di Stefano završio u Milionariosu iz Bogote u kojem je igrao sa svojim zemljakom, kasnije saigračem iz Reala, Hektorom Rialom.

Za samo četiri godine napravio je od “Milonera” veliki klub, koji je osvojio četiri titule prvaka Kolumbije, a postao je i najbolji strelac kluba svih vremena!

Početak fudbalske bajke

Di Stefano je izrastao u najboljeg fudbalera Južne Amerike i kao takav je u zrelim fudbalskim godinama (27) prešao u “kraljevski klub” iz Madrida, od kojeg je u sledećih deset godina napravio najveći klub u istoriji fudbala! 

Njegova fudbalska bajka počela je od prijateljske utakmice. Naime, 1952. godine Milionarious je igrao utakmicu protiv Reala u Madridu.

Alfredo kao da je znao da ga posmatraju – “plesao” je tim čuvenim fudbalskim ritomom po terenu! Brz, furiozan, ubojit i pravi lider! Igrač koji je posedovao sve kvalitete, ubrzo je bio primećen od strane predsednika Reala. Santjago Bernabeu bio je oduševljen Alfredovom igrom i u njemu je video igrača sa kojim će stvoriti ekipu koja će pokoriti fudbalski svet! 

S obzirom na to da je njegov ugovor bio i u vlasništvu River Plate, Argentinci su svoj deo prodali Barseloni. U neviđenom sporu koji je dospeo na FIFA, a zatim prosleđen na odluku FF Španije, Di Stefano je posle silnih peripetija potpisao da će dve godine igrati za Real, pa dve za Barselonu! Međutim, Katalonci nisu bili impresionirani njegovim nastupima u “belom dresu” pa su svoj deo odlučili da prodaju Juventusu, ali Di Stefano to nije prihvato i Real je otkupio Barselonin deo, te je tako Argentinac postao vlasništvo španskog kluba za 70.000 dolara.

Upornost Bernabeua donela je zlatnu eru Reala! U periodu od 1953. do 1964. godine, Di Stefano je osvojio osam titula, pet Kupova šampiona, bio strelac u pet uzastopnih finala, sa 216 golova držao je rekord Primere, u evrokupovima je postigao 49 golova na 58 mečeva. Ukupno je za “kraljevski klub” postigao 357 golova na 469 mečeva! Posle Argentine, za koju je odigrao šest mečeva uz isto toliko golova, 1947. zaigrao je i za selekciju Španije u periodu od 1957. do 1961. godine (31 meč, 23 gola). 

Di Stefano je izabran za najboljeg igrača u istoriji Reala u anketi u kojoj je učestvovalo nešto više od milion navijača najtrofejnijeg evropskog kluba. 

 

Anketa je počela na 106. rođendan “kraljevskog kluba”, a u saopštenju Reala navodi se da je ukupno registrovano 1.006.965 glasova. Bio je to najveći odziv navijača u jednoj anketi koju je organizovao klub.

Alfredo je 1957. godine prvi put bio proglašen najboljim igračem Evrope!

Godinu dana kasnije, u redove “Galaktikosa” stigao je Urugvajac Santamarija, da bi se dve godine kasnije Realovoj “legiji stranaca” pridružili još dva vanserijska igrača Didi (Brazil) i Puškaš (Mađarska).

Zajedno sa Špancem Gentom sačinjavali su “drim tim” kojem nije ravan ni ovaj današnji Realov! Te, 1959. godine, Di Stefano je po drugi put proglašen najboljim igračem Evrope.

Sigurno najzanimljivije je ono što se desilo 1960. godine, kada je na krcatom “Hempden Parku” sa 7:3 Real “ponizio” frankfurtski Ajntraht, koji je u polufinalu Lige šampiona bio bolji od Glazgov Rendžersa. Finale je ostalo upamćeno i po četiri gola koje je postigao Alfredo di Stefano.

Jedini trofej koji je nedostajao u Di Stefanovoj riznici je bio Interkontinentalni kup. U svih pet finala Kupa šampiona, kao i u Interkontinentalnom kupu Alfredo je postizao makar po jedan gol.

Karijeru je nastavio kao trener. Sa Realom nije osvojio nijedan trofej, iako ga je vodio u dva navrata od 1982. do 1984. i 1990-1991. Bio je šampion sa Bokom Juniors, River Platom i sa Valensijom, ali nikad sa njegovim Realom! Od kad se povukao 1991. godine bio je počasni član Real Madrida, pa od 2000. i njegov počasni predsednik. 



loading...