Svi znamo ko je Ilija Petković, zar ne? Ali, isto tako, sigurni smo da niste znali baš sve o njemu. Zato su Meridianove „Priče iz kraja“ tu i ovog puta. Saznaćemo neke nove detalje, ali se i prisetiti njegovih najvećih uspeha.
Krenimo redom. Ilija Petković je rođen u Kninu 22. septembra 1945. godine, i bio je srpski fudbaler, fudbalski trener i selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.
Petković je igračku karijeru počeo u kninskom ligašu Dinari, da bi u 19. godini došao u Beograd gde je poneo dres OFK Beograda za koji je igrao ukupno 16 sezona.
U sezoni 1965/66 sa OFK Beogradom je osvojio Kup Jugoslavije, a do kraja saradnje sa OFK Beogradom je odigrao 417 utakmica i postigao 68 golova.
Ipak, ono što je posebno zanimljivo jeste jedan nadimak koji je dobio zbog svoje brzine i eksplozivnosti, zvali su ga „tajfun sa Karaburme“.
Osim toga, tokom svoje karijere, Petković je tri godine, tačnije od 1973. do 1976. godine, igrao za francuski tim Troa. Naravno, nacionalni tim nikako nije mogao da zaobiđe, sve i da je hteo.
Reprezentativna karijera
Za selekciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine. U tom periodu reprezentativni dres je nosio 43 puta i postigao šest golova. Njegov debi oni malo stariji dobro pamte, a dogodio se u aprilu 1968. godine na stadionu Crvene zvezde, kada je Jugoslavija dočekala Francusku u revanš meču četvrtfinala Kupa Nacija.
U prvoj utakmici, koja je nedelju dana ranije igrana u Marseju, rezultat je bio 1:1, a Petkoviću je trebalo svega tri minuta da postigne prvi gol. Drugi put se upisao u strelce u 33. minutu, a domaćin je na kraju slavio sa 5:1.
Vrlo ubedljivo i sigurno, a Petković je bio jedan od glavnih na terenu. Ni to nije sve, bio je član selekcije koja se plasirala na Svetsko prvenstvo 1974. godine, pošto je u baražu pobedila selekciju Španije.
Igrao je na većini utakmica, postigao jedan gol, a onda se nakon tog šampionata oprostio od reprezentativnog dresa. Jugoslavija je učešće na SP tada završila u drugoj grupnoj fazi.
Menadžerska karijera Petkovića
Iako je igračku karijeru završio, naravno da se nije udaljio od fudbala. Naprotiv, svoju karijeru sportskog radnika počeo je da gradi, gde drugo nego u OFK Beogradu. i to kao sportski direktor.
U periodu od 1990. od 1993. godine bio je i trener iste ekipe, a čini se da je sve nekako išlo prirodnim tokom i baš onako i baš tamo gde treba.
Osim toga, Petković je bio i trener omladinske reprezentacije Jugoslavije, kada je 1987. godine u Čileu postala šampion sveta.
Vodio je i Mediteransku reprezentaciju, kao i vojni tim. Potom je usledila nova internacionalna karijera. Započeo ju je 1993. godine u Švajcarskoj, odnosno u Servetu. Taj tim je trenirao dve sezone, a i došao do šampionske titule.
On je kasnije prihvatio poziv japanskog prvoligaša. Tamo je ostavio sjajan utisak, a onda se preselio i u Kinu. Naravno, dobri rezultati se uvek primete, pa je solunski Aris tražio baš srpskog stručnjaka.
Sa Arisom je u grčkom Kupu eliminisao Panatinaikos, da bi takmičenje završio u polufinalu.
Zajedno sa dugogodišnjim prijateljem i saigračem, Slobodanom Santračom, vodio je i reprezentaciju, koja se plasirala na Svetsko prvenstvo u Francuskoj, ali tamo je igrala bez Petkovića.
Bio je Petković i selektor nacionalnog tima, a prvi mandat trajao je od jula 2000. godine do februara 2001. godine.
Tada su ostvarili pobedu nad Luksemburgom u gostima, a u januaru 2001. godine osvojeno je prvo mesto na Sahara turniru.
Krajem jula 2003. godine vratio se na klupu Srbije, i to u jako teškom momentu. Samo mesec dana ranije, reprezentacija je poražena od Azerbejdžana u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Pod njegovim vođstvom u nastavku kvalifikacija upisane su dve pobede protiv Velsa i remi protiv Italije, ali to nije bilo dovoljno da se ostvari plasman na evropski šampionat.
Ostao je na klupi i tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2006. godine, a te kvalifikacije su odlično prošle. Nije upisan nijedan poraz tokom deset utakmica, a primljen je samo jedan gol. Sada to deluje nezamislivo, zar ne?
Međutim, to nije prošlo bez mini “skandala”. Zbog povrede Mirka Vučinića, Petković je u ekipu pozvao sina Dušana, ali ga je onda pod pritiskom medija izostavio sa spiska.
Reprezentacija Srbije i Crne Gore je to prvenstvo 2006. godine završila kao poslednja, na 32. mestu, nakon poraza od Argentine, Holandije i Obale Slonovače.
Nakon toga, Petković nije obnovio ugovor, a usledila je i pauza od dve i po godine. Po povratku fudbalu je otišao u Južnu Koreju, a nešto kasnije oprobao se i u kaktarskom Al Ahliju.
Međutim, 2020. godina donela je tužnu vest – Ilija Petković je preminuo. Ipak, kao što možemo da vidimo, ostavio nam je mnogo toga za pamćenje.
Zaista impozantna biografija čoveka koji je bio i ostao legenda srpskog fudbala.
