Šampion Srbije u powerliftingu za naš portal otkriva kako je uz moć volje moguće postići i naizgled nemoguće.
Koliko ste puta straćili par hiljada dinara za članstvo u teretani u koju nakon toga više nikada kročili? Koliko imate neiskorišćenih članskih karata u svojoj arhivi pod imenom „od ponedeljka ću”?
Iako nas od tog famoznog i kobnog ponedeljka dele obaveze na poslu, kišno vreme, lepo vreme, i, zašto ne priznati, lenjost i mrzovolja, jednog momka ništa ne sprečava da svakog dana bez izuzetaka dođe u teretanu i odradi trening. To je samo po sebi dovoljno da bi mu se odalo priznanje, ali celu tu stvar još većom čini činjenica da je momak o kome govorimo od svoje devetnaeste godine u invalidskim kolicima. Radi se o Petru Milenkoviću (30), šampionu Srbije u powerliftingu.
Ovaj momak je od svoje sedme godine zaljubljenik u sport, a sve je počelo kada je svom ocu u to doba obznanio želju da bude „kao Brus Li”. Otac ga je, kaže, upisao na karate, a od tada se pehari nižu – četiri puta je bio državni šampion, a 45 puta obarao državne rekorde!
Velike uspehe je nizao tih godina, a onda je 2005. godine doživeo saobraćajni udes:
– Doživeo sam nesreću dok sam vozio kola. Sleteo sam u jarak i tom prilikom povredio kičmu. Zbog toga sam sa svojih 19 godina ostao paralizovan od struka nadole – priča nam Petar u jednom dahu, ne skidajući osmeh sa lica. Optimizam i životna energija ovog momka prosto fasciniraju. Na pitanje da li je ikada pao u očaj zbog tragedije koja ga je zadesila, on odgovara odrično:
– Ne mogu da govorim o drugima, ali mogu o svom konkretnom slučaju. Meni se uključio „fight mode”. Nisam očajavao, zato što mi je bilo bitno da za sebe iznađem rešenje kojim bih se što pre vratio u normalan život. Tako jurcaš u tražiš načine da se izvučeš, i dok se okreneš, već si se adaptirao na situaciju – kaže Petar koji ne voli da govori o tom periodu svog života jer, kako kaže, ne voli patetiku.
Ipak, nemoguće je ne spomenuti činjenicu da je on sam uradio svoj plan za rehabilitaciju:
– Moj oporavak je trajao devet meseci. Međutim, kada sam se pojavio u rehabilitacionom centru i video da su iste vežbe namenjene meni i nekom čoveku od 70 godina, rešio sam da uzmem stvar u svoje ruke. Tako sam osmislio plan vežbi, koji je, kao što se može videti, upalio – kaže Petar uz osmeh.
Ubrzo potom, vratio se svojoj ljubavi – sportu. Već 2007. godine učestvovao je na svetskom takmičenju u powerliftingu i to sa regularnim takmičarima, i tu osvojio prvo mesto! Naredne godine je osvojio Evropsko prvenstvo u bodibildingu u Litvaniji, a Svetsko u Poljskoj. Tri godine kasnije se kvalifikovao za Paraolimpijske igre u bacanju kugle u Italiji, gde je ponovo osvojio prvo mesto. Naredne godine postaje državni šampion u powerliftingu, a 2013. godine je učestvovao u Evropskom prvenstvu u powerliftingu u Rusiji, gde mu je, kako kaže, neregularno oteta titula prvaka, a sve zato što ga sudija, mimo pravila, nije upozorio da neregularno podiže teg.
– Nakon toga više nisam učestvovao na domaćim takmičenjima, zato što nisam imao adekvatnog protivnika – zaključuje priču o tome Petar.
Na pitanje da li država na bilo koji način pomaže i priznaje njegove uspehe, rezignirano odmahuje rukom:
– Suvišno je i trošiti reči na tu temu. U svakoj normalnoj zemlji, istaknutim sportistima se obezbeđuju prostor za trening i načini da otputuju na takmičenja. Ovo je jedina zemlja koja te priznaje tek kada se vratiš sa medaljom – kaže Petar za Dnevno, dodajući da ga to nije omelo da sam gradi svoju sportsku karijeru. On takođe vodi i svoju teretanu, u kojoj redovno vežba.
Petar se sada sprema za Evropsko prvenstvo u Mađarskoj koje će se održati naredne godine:
– To će mi biti najbitnije takmičenje u dosadašnjoj karijeri, od koga mi zavisi i učestvovanje na Paraolimpijadi u Riju 2016. godine – zaključuje Petar razgovor i odlazi put svoje teretane, gde se uveliko sprema za ovaj sportski događaj.
