Za šest meseci uspeo je da stigne od školske sale do Crvene zvezde. Osvajač je prve zlatne medalje za Srbiju i košarkaš koji grčke klubove uvodi u Prvu ligu.
Ovako ukratko izgleda karijera, nekada kapitena Milana Mačvana u svim mladjim reprezentativnim selekcijama, a sada košarkaša Radničkog iz Kragujevca – Stefana Đorđevića.
Kao i svako dete, Đorđević je trenirao sve sportove. Od fudbala preko rukometa, do najzad igre pod obručima.
– Jednog dana u našu školu su došli treneri iz Napretka, kako bi osnovali košarkašku sekciju. Održao se trening gde su mi rekli da sve izgleda dobro, a imao sam i visinu. Odlučeno je da sva talentovana deca dođu u Kruševačku Halu sportova i odrade trening sa Napretkom – započeo Đorđević priču za Meridian Sport i nastavio:
– Iskusni treneri, koji su godinama radili sa decom poput Bratislava Kneževića, oduševili su se mojim talentom. Bukvalno, preko noći su mi rekli da donesem krštenicu. Još više ih je oduševila činjenica da sam 89. godište, a krenuo sam sa generacijom ’88.
Od igranja u dvorištu svoje kuće i odlaska u školu do vrtloga i „ludila“ – Đorđević je brzo stigao.
– Za svega šest meseci, od školske sale sam došao do reprezentacije i prelaska u Crvenu zvezdu. U tom trenutku nije bila samo ponuda Zvezde, već su se za mene raspitivali Partizan i FMP. Otac je presekao i rekao da prelazim u Zvezdu.
To je bio period kada su Stefanovi roditelji podneli veliku žrtvu, ali i odigrali važnu ulogu. Od komfora i sređenog života u Kruševcu preselili su se u Beograd kako bi ispratili put svog deteta i bili mu „vetar u leđa“.
– Za dete od 13, 14 godina, koje je imalo bezbrižno detinjstvo, prelazak u Beograd je bio veliki šok. Praktično sam bio primoran da brzinski odrastem za svega šest meseci.
Nije se čestito ni okrenuo, a došlo je vreme da zakuca na vrata prvog tima. Tada se našao na raskrsnici na koju dođe većina sportista koja bi želela profesionalno da se bave košarkom, ili nekim drugim sportom.
– To je sportska prekretnica. Mnogi talentovani momci nestanu baš u tom prelasku iz juniorske u seniorsku košarku. Tada dolazite u pravu mušku košarku, jer više nema samo tvoje generacije. Pored rada i odricanja, u tom periodu, je veoma bitna i sreća.
Usledio je i dan kada je zakoračio na trening prvog tima Crvene zvezde. Šta ga je tamo čekalo?
– Prvi trening sa seniorskim timom je izgledao, bukvalno, ovako: dolaze Milan Gurović, Pero Antić … Gledam i mislim u sebi “Hvala Bogu što sa tim ljudima delim svlačionicu”. U tom periodu, pokušavate da se nametnete treneru i izborite za minute, ali to nije baš tako lako. Dosta zavisi od toga da li se ukaže prilika ili ne.
Nije uspeo da se nametne treneru i onda je usledio logičan odlazak na kaljenje u Megu, ali i vrtoglavi pad. To je bila prilika da se Đorđević uveri da ne ide sve tako lako, ali i prilika da izvuče brojne pouke…
– Na stolu je bila ponuda Zvezde da potpišem profesionalni ugovor, ali me je tadašnji menadžer savetovao da odem u neki razvojni tim. Poslušao sam ga i prešao sam u (tada) Mega Ishranu. On je imao ideju da preko Mege stasam i da se na velika vrata vratim u Zvezdu. Međutim, ni u Megi nisam dobio priliku da igram, tako da se moja karijera našla na „klackalici“, od velikih očekivanja do naglog pada – prisetio se Đorđević i nastavio priču o dolasku u KK Kotež:
– Došao sam kao pozajmljeni igrač iz Mege i to mi je jedno dragoceno iskustvo. U Kotežu sam imao kontinuitet, igrao sam u proseku 35 minuta po utakmici i, što je još važnije, imao sam pravo na grešku.
Usledio je poziv od Darka Rajakovića, koji je bio pomoćni trener Aleksandra Đorđevića u reprezentaciji (sada je u NBA ligi) da dođe u Španiju gde je proveo dve sezone.
Zatim, neverovatna polu-sezona u Smederevu gde je bio najbolji strelac Prve srpske lige – čak ispred Bobana Marjanovića.
– Dolazak u Smederevo je bio pravi potez, pošto je u tom periodu Prva liga Srbije bila zaista jaka. Tada su u Megi igrali Boban Marjanović, Vasa Micić… Odigrao sam mnogo dobro tu polu-sezonu, a u nekim parametrima sam bio, čak i ispred Bobija.
A onda se dogodila sudbina, ili „ko zna šta li je“…
– Te 2013. godine sam sa sadašnjom suprugom otišao na letovanje na Krit. I tako kroz priču kažem: „Kako bi bilo lepo igrati na nekom ostrvu“. Nakon deset dana, vraćamo se za Beograd, zove me kum i kaže: „Imam za tebe jednu ponudu. Klub se zove Ofi, sa Krita i iz druge Grčke lige je.“ Ja u šoku! Neverovatno, ali ponudu sam prihvatio posle razgovora sa trenerom i porodicom.
… Ispostavilo se – sudbina.
– Prvu sezonu sam odigrao neverovatno. Postao sam najbolji strelac A2 Grčke lige sa prosekom od 19 poena po meču. Odmah su stigle ponude PAOK-a, Retimna i još nekih klubova iz lige A1. U sebi sam pomislio: „To je to vratio sam se“.
Usledila je, verovatno, odluka karijere…
– Doneo sam odluku da ostanem u A2 ligi i izaberem klub koji ima ambiciju da uđe u A1 ligu. Potpisao sam za Arkadikos na Peloponezu. Od tog trenutka, počeo sam da živim život profesionalnog sportiste.
Onda se dogodila korona i Ministarstvo zdravlja u Grčkoj je zabranilo da klubovi imaju i „tog jednog“ stranca. Đorđević, trenutno, igra u Srbiji.
– Nisam želeo da idem ni u jednu drugu zemlju osim Grčke, tako da sam odlučio da ostanem u Srbiji i izabrao sam Radnički iz Kragujevca. Napravili smo dobru ekipicu sa Kragujevčanima, Andrijom Stevanovićem, Ivanom Nedeljkovićem, Đoletom Milosavljevićem… te legendarnim Raškom Katićem. Definitivno, on je primer za sve mlade igrače što se tiče pristupa prema košarci, počev od treninga, pa sve do utakmice. Velika mi je čast što sam u ekipi sa njima – iskren je Đorđević koji planira da karijeru završi u zemlji u kojoj Srbi najviše vole da letuju:
– Vraćam se u Grčku čim ukinu odluku o zabrani stranca u A2 ligi. Plan je da odigram još nekoliko sezona. Sve dok ne osetim da me mrzi da idem na treninge i igram utakmice-
Možda Đorđević ne planira da završi karijeru u Srbiji, ali jedno je sigurno – ostavio je trag i to kao član generacije koja je prva osvojila zlatnu medalju za Srbiju.
– Prošao sam sve reprezentativne selekcije do juniora. Prva smo generacija koja je osvojila zlatnu medalju pod imenom Srbija na Balkanijadi u Grčkoj, Vols – naglasio je i zaključio za Meridian Sport Stefan Đorđević.
