U petom uzastopnom učešću u NBA finalu,Lebron opet igra fantastično i najzaslužniji je za uspehe tima. Ukoliko Kavsi na kraju dođu do titule, nesumnjivo je da će upravo Džejms biti najzaslužniji za to. Podsetimo se svih šest nastupa „Kralja Džejmsa“ u NBA finalima, kojima je i zaslužio reputaciju najboljeg košarkaša današnjice.
Lebron Džejms ove godine igra svoje peto uzastopno finale NBA lige. Ovakvo povezano prisustvo u završnici nije viđeno još od šezdesetih godina prošlog veka kada je to učinio Oskar Robertson koji je igrao za Seltikse u doba njihove dominacije.
A u ovogodišnjem finalu, Lebronove partije u prva dva meča su više nego impresivne. U prvom duelu koji je Klivelend doduše izgubio posle produžetka i u kojem je sezonu zbog preloma kolena završio Kajri Irving, „kralj Džejms“ je postavio lični rekord po efikasnosti u samoj završnici lige. On je tada ubacio 44 poena i tome dodao i osam skokova i šest asistencija.
U drugom meču obeležen grubom igrom u odbrani na obe strane, mnogi bi rekli pravom plej-of duelu, ponovo se igrao produžetak, ali su sada Kavsi trijumfovali. Naravno, košarkaš iz Ekrona u Ohaju (koji je zanimljivo takođe i rodni grad Stefa Karija) je ponovo bio najzapaženiji među „Konjanicima“. Iako nije premašio rekord po broju poena iz prošlog meča postigavši 39 koševa, Džejms je bio još bolji nego prvi put jer je hrpi poena dodao i 16 skokova i 11 asistencija.
Ovo je bio peti put da Lebron u finalu upiše tripl-dabl. Jedini košarkaš koji ih ima više je Medžik Džonson sa osam u karijeri. Džejms se ovom partijom približio još nekm rekordima. Ovo mu je bio sedmi put da ima učinak iznad 30 poena i po deset dodavanja i skokova, a samo jedan više ima rekorder, pomenuti Oskar Robertson.
Takođe, on je postao i tek drugi igrač koji može da se podiči ciframa koje premašuju 35 poena i 15 skokova uz upisani tripl-dabl. Jedini košarkaš koji je ovo uradio je Džejms Vorti u finalu 1988.
Ponovo se pokazuje da je Džejms rođeni pobednik i večiti centralni igrač svoje ekipe, bez obzira na kvalitet saigrača. Zbog ovog i dalje preovlađuje mišljenje da je on najbolji košarkaš današnjice i da pretendenti na njegov presto poput Karija, Dejvisa i Hardena moraju da urade još mnogo toga da bi ga svrgli sa trona.
Ipak, nisu sva finalne serije u kojima je učestvovao (ovo mu je šesta) bile ovako ubedljive, i Lebron nije baš sa lakoćom stigao do ovog nivoa.
Prvi put, Lebron je u poslednjem duelu sezone učestvovao još 2007. godine kada je njegov saigrač bio Saša Pavlović (interesantno, Baranin u redovima Partizana je jedini košarkaš kojem je Džejms u nekoj prilici bio rezerva u dosadašnjoj karijeri). U prvom NBA finalu Džejms se oprostio već posle četiri utakmice. Njogov prosečan učinak od 22,7 poena, sedam skokova i 6,8 dodavanja bio je nedovoljan da bi neiskusni Kavalirsi mogli ozbiljnije da priprete Spursima.
Najviše kritika na njegovu igru u finalu su izazvale partije iz 2011, u prvoj sezoni kada je Džejms prešao u Majami i tako odjednom postao najveći „negativac“ u svetu košarke. U seriji koju je Hit izgubio od Dalasa, Lebron i saigrači su prokockali vođstvo od 2:1 u pobedama. Da sve bude gore po „Kralja“, on je u poslednjim četvtinama finala prosečno davao mizernih tri poena, dok je po ukupnim brojem koševa (17,8) postavio neslavni rekord lige po padu u odnosu na regularnu sezonu (8,9).
Zatim slede spektakularne igre, dve titule i isto toliko priznanja za MVP-ja finala zaredom.
Prva je stigla tokom skraćene sezone zbog štrajka igrača kada je tadašnje krilo Hita pomoglo timu da u pet mečeva savlada Oklahomu. Pamtiće se detalj sa četvrte utakmice kada je Džejms nakratko napustio parket zbog grčeva, a zatim po povratku ubacio trojku kojom je Majami stigao do prednosti koju će i zadržati do kraja meča. Još važnija je bila njegova partija u odlučujućoj utakmici kada je upisao tripl-dabl, a seriju je završio sa prosečnih 28,6 poena, 10,2 skokova i 7,4 asistencija.
Sledeća godina je u fnalu donela novi okršaj sa San Antonijom. Posle kritika zbog nedovoljne agresivnosti i loše selekcije šuta, Lebron je odgovorio u kraljevskom maniru. Pri vođstvu rivala 3:2 u seriji, Lebron je prvo u šestom meču ponovo bio dvocifren u tri kategorije. U odlučujućem duelu je ubacio 37 poena za pobedu i titulu svog tima što nikome ranije ni kasnije nije pošlo za rukom. Prosečni učinak najkorisnijeg košarkaša finala bio je 25,3 koša, 10,9 skokova i sedam uspešnih dodavanja za koš saigrača.
U poslednjoj godini u tmu sa Floride, Lebron je ponovo poražen od Spursa u finalu, ovoga puta posle pet mečeva. U prvom meču su ga ponovo mučili grčevi, dok je u sledećoj utakmici vodio tim do jedine pobede u seriji tako što je dao čak 35 poena uz odličan procenat šuta. Seriju je ponovo završio sjajnim prosečnim učinkom od 28,2 poena, 7,8 skokova, ali i za njegovo umeće slabe četiri asistencije po utakmici.
