Svedoci smo da u fudbalu ne pobeđuje uvek favorit. Nekada je to „zrno” sreće presudno, pogotovo u fudbalskom ruletu, odnosno izvođenju jedanaesteraca. Koliko puta ste gubili živce, stresirali se i nervirali dok ste gledali igrače vašeg omiljenog kluba kako nesigurni ili puni sebe stavljaju loptu na „belu tačku”? Nisu to baš prijatni trenuci, pogotovo kada se uđe u neizvesnu penal završnicu, pa se sve to oduži... Ipak, na kraju uvek dobijemo dve strane – jednu zadovoljnu, drugu razočaranu. Ali, i to je draž ovog sporta.
Portal Dnevno.rs je za vas izdvojio najzanimljivije trenutke iz ove igre na sreću.
KAN: Zambija – Obala Slonovače 8:7 (0:0)
Posle velike borbe, 120 minuta igre i lude penal serije, Zambija je prvi put u istoriji osvojila Kup afričkih nacija, u februaru 2012. godine.
U regularnom delu nije bilo pogodaka, dok su sa „bele tačke” uspešniji bili igrači Zambije – 8:7. Tragičar u ekipi „Slonova” bio je Žervinjo.
Nešto više od igre u nadoknadi vremena imao je nacionalni tim Obale Slonovače, koji je preko Gradela mogao da dođe do odlučujeg gola. Međutim, on je promašio loptu dok je golman Mvene i dalje bio na zemlji, tako da se došlo do toga da odluka o pobedniku 28. KAN bude doneta posle penal lutrije. Posle sedam uspešnih rundi penala, Kolo Ture nije iskoristio svoju priliku. Kalaba mu se revanširao tako što je prebacio gol, ali uzbuđenja se tu nisu završila. Žervinjo je očajno izveo penal, a Sunzu u devetoj seriji savladao Kopu i odveo Zambiju do prve titule u istoriji najvažnijeg i najvećeg takmičenja „Crnog kontinenta”.
KAN: Obala Slonovače – Gana 9:8 (0:0)
Opet su „Slonovi” bili glavni akteri fudbalskog ruleta. Ako su pre tri godine imali loš dan, onda isti nije mogao da se ponovi 8. februara ove godine. Reprezentacija Obale Slonovače ponovo nam je priredila trening za živce, ovog puta u njemu su učestvovale i „Crne zvezde”.
Poznata je veličina rivalstva ove dve selekcije, pa je i pre samog finala bio očekivan uzbudljiv meč. Junak ove drame, bio je golman Bubakar Bari, pošto je odbranjenim penalom i pogotkom sa linije penala doneo trofej fudbalerima Obale Slonovače.
Mreže su mirovale posle 90 minuta i nakon produžetka, da bi „Slonovi” iz prave ludnice izašli kao šampioni, prvi put posle 23 godine čekanja na ovaj trofej.
Ako ste sujeverni ili verujete u neku vrstu sudbine, onda vredi pomenuti da prvi put kada Didje Drogba nije učestvovao na takmičenju, njegov tim je konačno došao do trofeja.
Liga šampiona: Čelsi – Mančester junajte 5:6 (1:1)
Svakako najveća pobeda Junajteda nad Čelsijem je ona iz finala Lige šampiona u Moskvi 2008. godine. Meč je obeležio kapiten Čelsija Džon Teri koji je fenomenalno izalzio na kraj sa napadačima Junajteda tokom čitavih 120 minuta koliko se igrao ovaj meč, da bi na kraju okliznuvši se promašio odlučujući jedanaesterac, tako da je titula prvaka Evrope na kraju završila u Mančesteru, a ne u Londonu.
Neki su ovaj kiks Terija nazavli promašaj od 100 miliona funti, aludirajući na novac koji je gazda Čelsija Roman Abramovič potrošio te sezone na pojačanja koja na kraju nisu uspela da osvoje Ligu šampiona.
Kup Konfederacije: Španija – Italija 7:6 (0:0)
U polufinalu Kupa Konfederacije (2013. godine), koje je predstavljalo uvertiru za Svetsko prvenstvo u Brazilu, gledali smo evropski okršaj između Italije i Španije.
„Crvenoj furiji” je trebalo 120 minuta velike borbe sa Italijom i penal drama, posle 0:0 u regularnom delu, da se plasira u finale gde je, kasnije, izgubila od Brazila (3:0).
„Azuri” su pružili snažan otpor (tada) favorizovanom prvaku sveta i Evrope, ali su ostali „kratkih rukava”, jer je Bonući u sedmoj seriji penala prebacio gol Kasiljasa, a Hesus Navas savladao Bufona i stavio tačku na uzbudljiv duel.
Kvalifikacije za LŠ: Njukasl – Partizan 3:4 (0:1)
I dan danas, kada se navijači Partizana sete ludila iz 2003. godine, obuzme ih jeza i uspomene koje su sada slatke, ali uveravamo vas da tog dana nisu bile!
Što bi se reklo: „Da poludi čovek.” Fudbaleri iz Humske su se te godine plasirali u Ligu šampiona pošto su savladali Njukasl junajteda posle boljeg izvođenja jedanaesteraca sa 4:3. Partizan je tako postao prvi tim iz Srbije koji se plasirao u Ligu šampiona, posle 12 godina bez predstavnika u tom elitnom evropskom takmičenju.
Posle regularnog toka i produžetaka rezultat je bio 1:0 za Partizan, a pogodak je postigao Ivica Iliev. Tim golom anulirana je prednost Njukasla iz prvog meča, u kojem su engleski crno-beli u Beogradu slavili sa 1:0.
Usledili su penali, iz kojih se pamti čuvena rečenica komentatora RTS-a: ‘Ajmo Milivoje! U šetoj seriji Njukasl je bio precizan, ali i kapiten beogradskog tima Saša Ilić. Grešku Hjuza, koji je šutirao preko gola, kaznio je Milivoje Ćirković, koji je postigao gol i Partizanu doneo plasman u Ligu šampiona.
Liga šampiona: Crvena zvezda – Olimpik Marsej 5:3 (0:0)
Za svakog ko nije iz Srbije ovo finale možda i nije bilo toliko uzbudljivo. Ali za navijače Crvene zvezde, pa čak i pojedine Partizanovce, 29. maj 1991. godine predstavljao je buru emocija, a danas je taj dan deo istorije. Ne samo Zvezdine, već i naše zemlje. Kada je reč o fudbalu.
Najveći uspeh Crvene zvezde je vezan za 1991. godinu kada je u italijanskoj luci Bari postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio titulu prvaka starog kontinenta.
Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, crveno-beli tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je igrao protiv šampiona Francuske, Olimpika iz Marselja.
Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci, gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu je šutiralo pet igrača i svi su bili precizni (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev).
Za Marselj je prvi penal šutirao Manuel Amoros i promašio, tako da peti igrač za Olimpik nije ni mogao da šutira posle pogotka Darka Pančeva i rezultata 5:3.
Zvezda je pobedila posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, što je značilo da je zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz istočne Evrope koji je do danas osvojio ovo takmičenje.
Kvalifikacije za LŠ: Partizan – Artmedia 3:4 (0:0)
Malo je onih koji su imali predstavu o ovom slovačkom klubu iz Bratislave. Ipak, fudbal je takva igra da često „veličina” imena (ne)opravdava rezultate. Tako je bilo i 2005. godine, kada je nepoznata Petražalka savadala ekipu Partizana i na iznenađenje mnogih, plasirala se u Ligu šampiona.
Kamerunac Pjer Boja sigurno i dan danas pamti taj ludi promašaj, baš kao i „Grobari”…
Kvalifikacije za LŠ: Crvena zvezda – Omonija 6:5 (0:0)
Crvena zvezda je nakon izvođena jedanaesteraca uspela da izbori plasman u narednu fazu evropskih takmičenja, avgusta 2012. godine. Uzbudljiva penal serija protiv Omonije svakako je trenirale živce mnogih „Delija“.
Nakon 120 minuta i igre bez pogodaka postalo jasno da će penali odlučiti pobednika ovog dvomeča. Uzbuđenja je bilo od samog starta izvođenja jedanaestaraca. Maksimović je veoma preciznim udarcem Zvezdi doneo vođstvo od 3:2. Malo je falilo Bajkoviću da zaustavi udarac Demetrisa Kristofisa, ali je Omonija ipak stigla do izjednačenja u četvrtoj seriji. Ipak, Milunović je sigurnom realizacijom udarca sa „bele tačke” Zvezdi ponovo doneo vođstvo – 4:3. Svi pogledi su tada bili uprti u Bajkovića koji je imao priliku da odbranom donese svom timu pobedu, ali je Omonija izjednačila.
Mladenović je u šestoj seriji ponovo doneo prednost Crvenoj zvezdi, a novo izjednačenje Omoniji Skaramozino. Onda je mladi Srđan Mijailović srpskom timu doneo prednost, ispostaviće se presudnu, jer je Bajković uspeo da odbrani naredni penal koji je izveo Fereira. Zaista, pravo ludilo…
Da li je ovo najluđe izvođenje penala ikada?
Ono što je jednom priliko uradio Poljak Maček Adamiak zaista je neverovatno, a ovaj igrač postavio je domaći zadatak mnogim majstorima u izvođenju penala.
Naime, u utakmici poljske lige između njegovog TVN-a i gostujućeg TVP-a, Adamiak je na tako brutalan način prevario golmana. On je uzeo klasičan zalet, potrčeo ka lopti i onda tako majstorski isfintirao gostujućeg golmana Kubu Vesolovksog. Svi su bili oduševljeni, ali i u neverici.
Želite da zbunite protivnika? Onda to učinite kao Kidiaba!
Na Kupu afričkih nacija uvek vidimo neke lude i neverovatne poteze. Takav jedan viđen je i ove godine u borbi za treće mesto između reprezentacija Demokratske Republike Kongo i Ekvatorijalne Gvineje.
Pobednika na ovom meču odlučivali su takođe penali. Regularni deo je završen bez golova, a isto je bilo i posle dva produžetka. DR Kongo je posle penal serije slavila sa 4:2, i tako osvojila bronzanu medalju. Ipak, ono po čemu će ovi jedanaestreci biti upamćeni je način na koji je golman DR Kongo Roberto Kidiaba zbunio protivnika.
Kidiaba je tokom pripreme da odbrani penal izveo salto unazad, posle čega je reprezentativac Ekvatorijalne Gvineje prebacio gol!
