Ivačković je rođen je u Vršcu 2. juna 1944. Sa 14 godina se doselio u Beograd i pohađao Petu beogradsku Gimnaziju. Pored obrazovanja, morao je da završi fakultet jer su roditelji to očekivali od njega, sport mu je bio ogromna ljubav. Igrao je tenis u Crvenoj zvezdi i odbojku u Partizanu.
Prvu loptu otac mu je doneo iz Italije i nije se odvajao od nje. Kako je živeo odmah pored terena OKK Beograda išao je na sve utakmice i obozavao romantičare. Umeo je da sedi na odžaku sa trubom i navija na utakmicama. Sam je mnogo puta rekao da je u njemu plava krv.
Fasciniran Borom Stankovićem počeo je da trenira u OKK Beogradu, prve patike dobio je od svog idola Slobodana Gordića. Igrao je beka šutera, bio neviđeno brz i fantastičan u kontranapadu, spretan, igrao je odlično i u odbrani i u napadu. Voleo je gostovanja na vrućim terenima u Zadru, Karlovcu, Čačku, Skoplju. Od 1962. do 1973. odigrao je za OKK Beograd 195 prvoligaških utakmica i postigao 996 koševa. Bio prvak Jugoslavije sa OKK Beogradom 1963. i 1964. godine.
Studirao je Tehnološki fakultet, odsek organska hemija, a diplomski rad branio je kod legende jugoslovenskog vaterpola profesora Milana Galeta Muškatirovića.
Prestao da igra posle vojske 1. aprila 1973, kad se oženio i dobio prinovu. Našao je posao i javio Miloradu Erkiću da neće ići na pripreme. Posvetio se profesiji i ceo radni vek proveo u fabrici boja i lakova Duga. Kao rekreativac nastavio je da se bavi tenisom i osvojio gotovo 30 turnira među veteranima.
Najveću vrednost bavljenja sportom video je u tome što se u njemu nauči da se gubi, da je poraz deo života i da nije sramota izgubiti. Decu je usmerio na sport da bi naučili životne vrednosti. Jednom Plavi, uvek Plavi, bio je Ivačkov moto.
Datum i mesto sahrane Milorada Ivačkovića biće naknadno objavljeni.
