Dobro došli u svet boksa. Da, baš u onaj svet koji je u našoj zemlji poprilično zaboravljen. Svet u kome Srbija ima svoju kraljicu. Vladara srpskih ringova, Mariju Stojanović, koja sa ponosom brani boje naše zastave i sa rukom na srcu, uzdignute glave, glasno izgovara stihove himne 'Bože pravde'...
Malo se zna o Mariji. O devojci koja je vicešampion Evropske Unije, a u novembru ove godine Srbiju će predstavljati na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji. Zbog toga smo odlučili da vas upoznamo sa ovom hrabrom damom.
Ekskluzivno za portal Dnevno.rs Marija otkriva koliko je za jednu devojku teško da se bavi boksom, kroz šta je sve prošla da bi postala uspešna u ringu i koji je izazovi tek očekuju…
– Odrasla sam pored ringa. Pokojni deda Dragan Radulović bio je bokserski sudija i vodio me je na mečeve kad god je bilo prilike za to. Ipak, kao dete krenula sam u potpuno „druge vode”. Bavila sam se rukometom, košarkom… Kako sam odrastala počela sam da shvatam da mi više odgovara individualni sport, gde moram sama da donosim odluke onda kada je najteze. Odlučila sam da se posvetim boksu – započela je razgovor za naš portal, Marija Stojanović.
„Svaka pobeda i svaki poraz pripadaju samo meni…”
Za razliku od mnogih devojaka, Mariji nije dugo trebalo da se privikne na ring. Brzo je napredovala, a prvi meč odigrala je već nakon tri meseca treniranja…
– Prvi put sam ušla u salu 8. aprila 2010 godine. U tom trenutku nisam mogla ni da zamislim da ću se naći u ringu tri meseca kasnije. Uvodni mečevi su bili egzibicioni, sa devojkama iz kluba, sa ciljem kako bih se navikla na ring. Zvanični meč odigrala sam u februaru 2011. godine u Bijeljini. Za protivnika sam imala devojku, koja je tada bila vicešampion Evrope. Očekivano, meč sam izgubila. Poraz nije izazvao razočaranje, jer sam dokazala sebi i drugima da mogu da postanem borac u svakom smislu te reci. Naredni izazov bio je protiv Mađarice Zuzane Dobos, dva meseca posle mog prvenca. Ujedno, to je bila i moja prva pobeda, a od tada retko gubim – objašnjava ova šarmantna devojka svoje prve bokserske korake.
Svaki uspeh sa sobom nosi brojna odricanja. Srpska predstavnica u svetu ženskog boksa imala je težak period, kada je morala da donose važne životne odluke. Ipak, ona je od samog starta znala svoj izbor…
– Kao svaki početak i moj je bio težak. Zbog boksa sam napustila posao, jer sam želela da uspem po svaku cenu i posvetim se samo tome. Ubrzo je boks postao moj život, ali i način života – nastavlja ona.
„Četiri runde igrala sam sa polomljenim nosem i pobedila…”
Hrabra Marija odigrala je mnogo mečeva, a kako i sama ističe bilo je onih kada je sa velikim bolovima i poteškoćama morala da privede kraju.
– Najdraži meč mi je finale Prvog Kupa Nacija. Boksovala sam protiv Ruskinje, koja mi je slomila nos u prvoj rundi. Uspela sam da odigram četiri runde sa slomljenim nosem i na kraju sam pobedila 12:2 – ponosno priča bokserka.
Pisanje istorije, da li Srbija zna za to?
Još nešto Mariju čini posebnom. Ona je uspela da bude prva devojka iz cele bivše Jugoslavije koja je trijumfovala na Svetskom prvenstvu.
– Pobeda protiv Nemice u Kini 2012. godine uvek će mi ostati u sećanju. To je ujedno i prvi trijumf na Svetskom Prvenstvu bilo koje devojke iz cele bivše Jugoslavije, a ne samo iz Srbije. Ako mogu da budem neskromna, rekla bih da je to pisanje istorije. Najveći uspeh napravila sam 2013. godine u julu mesecu, kada sam postala vicešampion Evropske Unije.
Marija nam je otkrila i koliko je teško baviti se boksom u Srbiji…
– Amaterski boks kao sport nije profitabilan, posebno u našoj zemlji tako da je sve teže i teže davati sebe u to. Jedini moto je ljubav. Boks mi je ušao u krv i ne mogu da zamislim svoj dan bez sale, rukavica, treninga .. Jednostavno uđe u krv i koliko god možda nekad poželim da se okrenem nečemu od čega ću moći da profitiram uvek se vraćam na staro. Posle ovog Svetskog Prvenstva koje mi predstoji, možda ću nastaviti karijeru u profesionalnom boksu u nekoj drugoj državi, koja mi pruža više mogućnosti, ali to je još uvek samo ideja koja treba da se sprovede u delo – ističe sportistkinja.
U mesecu koji nam predstoji Marija će se suočiti sa velikim izazovom. Naime, od 13. do 25. novembra održava se Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji, gde će sa ponosom braniti čast Srbije.
– Bliži mi se veliko takmičenje tako da sam sada u punom treningu. Treniram dva puta dnevno i sve je podređeno tome. Velika žrtva je potrebna da bi se napravio rezultat, ali kao i uvek ostaviću srce na ringu i daću sve od sebe da dostojanstveno predstavim sebe i boje svoje zastave – jasna je Stojanovićeva.
„Nema veće podrške od one koju pružate samom sebi…”
I za kraj upitali smo Mariju ko je njena najveća podrška, a ona nam je dala veoma zanimljiv odgovor:
– Najveća podrška sam ja sama sebi, jer kad je najteže sam si i samo sam sebe možeš da motivišeš u najtežim trenucima treninga ili borbe. Takođe, ne želim da izostavim i moju porodicu koja je tu za mene. Posebno moje dve mlađe sestre, koje bezuslovno volim. Najviše žalim što mi ni jedan deda nije živ i nije stigo da me vidi u ringu, ali mogu da osetim da su tu uvek. Ono što me najviše drži i što me je držalo od samog početka je vera. Vera u Boga i u sebe – završava razgovor Marija Stojanović za Dnevno.rs.
